У Стокхолму су јуче светковали седамдесет пети дан рођења краља Оскара Другог. Шведски народ и норвешки народ, које толика народносна питања раздвајају и који су, исто тако као Аустријанци и Мађари, два непријатељска народа принуђени силом околности да живе братски, једнодушно одају част овоме владаоцу, чија је политичка мудрост умела да спречи најопасније унутрашње заплете. Мало је владалаца који су се са толико самоодрицања бринули о добру својих поданика. Нарочито је мало таквих владалаца који су у згодним тренуцима, без икаквих предрасуда, умели чинити мудре концесије демократскоме духу времена.
Под владом овога краља песника и уметника, Шведска и Норвешка су дивно економски напредовале, под њиме је и наука отпочела цветати у овим земљама. Краљ једног народа који ради, који производи, који напредује и који се подиже, увек је добар краљ; јер ако напор долази одоздо пример и подстицај треба да дођу одозго, и једном се владаоцу не може одати већа част него кад се констатује да његови поданици обилато и најлепше утичу на ток данашње културе.