Свима је још у свежој успомени, колико је српски народ у Старој Србији морао да се бори, док је пре десетак година успео, да добије првога Србина митрополита (у Рашко-Призренској епархији). Иако је по канонима и по здравом разуму српски народ у Турској имао права да тражи митрополита своје народности у оним епархијама у којима је он у већини, ипак се цариградска патријаршија тој жељи народној јако противила. Напослетку је српски народ у Старој Србији успео и добио је у Призрену свога митрополита.
Наскоро после тога почела је борба око скопске епархије; она је била огорченија и трајала је дуже но она око рашко-призренске. Годинама је цариградска патријаршија упорно одбијала праведне захтеве српскога народа и напослетку је чак, против воље и жеље српскога народа у скопској епархији, изабрала поново за скопског митрополита Грка, Амвросија. Огорчење у народу услед овога избора било је тако велико, да је било опасности, да ће доћи до великих сукоба између Гркомана и Срба. После отворенога сукоба у цркви Св. Спаса и погибије гркоманске, морала се је умешати и турска власт. Амвросије је био уклоњен из Скопља.
Ипак жеља српског народа није била испуњена. Цариградска патријаршија још се увек упорно противила, да изабере Србина за скопског митрополита. Тек после неколико година, после дугих преговора, великих издатака и много труда, изабран је за скопског митрополита покојни Фирмилијан. Али је Грцима и Гркоманима, које су потпомагали Бугари и цариградска патријаршија (два непријатеља, који су се у овој ствари сложили против Срба), пошло је за руком да омету посвећење Фирмилијаново за скопског митрополита.
Опет је трајало дуго времена и било је много трошка и много труда, док је Фирмилијан посвећен за скопског митрополита.
Смрћу Фимилијановом дошло је питање о попуњењу скопске епархије опет на дневни ред. Било је бојазни да ће цариградска патријаршија, Грци и Бугари опет ометати избор Србина за скопског митрополита. Али стечено једном право српског народа скопске епархије, право које је имало свога ослонца и у канонима и у оправданим жељама народним, није могло бити више ни ометано а камоли уништено. Као што је наскоро после смрти митрополита Дионисија, изабран за митрополита рашко-призренског Нићифор, тако је убрзо после смрти митрополита Фирмилијана, изабран за скопског митрополита, јеромонах Себастијан.
Овим избором утврђено је право српскога народа у скопској епархији, исто онако као што је избором Нићифора утврђено у рашко-призренској, по коме ће одсад и за скопског митрополита моћи бити биран само Србин.
Нови скопски митрополит биће без сумње један од најбољих црквених поглавица. То је човек особита дара, велике интелигенције, одличан говорник, добар познавалац нашега народа и прилика у Турској и велики патриота. Митрополит Себастијан син је оне земље, онога краја и онога народа; рођен у Липљану из старе и признате породице, која генерацијама већ даје одличне свештенике своме крају, а однегован у Призрену и васпитан у грчкој богословији у Халци, где је одлично свршио богословске науке, митрополит Себастијан био је без сумње најбољи кандидат за црквену поглавицу скопске епархије.
Ми желимо новоме митрополиту дуга живота и крепка здравља, а да ће он добро радити у то је уверен не само народ скопске епархије, него и народ свих других српских покрајна.