На јучерањој седници Народне Скупштине једногласно (са [?] гласова) је усвојен у начелу и у појединостима министров предлог закона о устројству војске. У краткој и незнатној дебати, која се водила тим поводом учествовали су сви посланици, који о томе предмету и појма немају, те се говорило тек колико да се говори. Као да је једини „конплентентан,“ што је рекао г. А. Жујовић, био г, Тома Бојчић, пошто чујемо, да је он бивши активни артиљеријски наредник а сада народни командир. Кад је он устао да „објашњава“ тај предлог, зачу се са више посланичких места: „командир!“ Поред многих врло јасних и лепих његових „објашњења“ главно му је, што је похвалио господина министра поводом тим, што је овај у интересу здравља стоке набавио овај… онај и ветеринаре и … онај… сточне лекаре.“ Бадава, субардинација је била и остала субардинација!
Од многих жалби, што су стигле Народној Скупштини, вредне су помена две молбе у којима један отац за свога сина и један јунак лично за себе траже да им се исплати војничка плата; и молба неке госпође Марије бивше служавке овд. поште, која моли Народну Скупштину, да је врати на њено старо место.