Не соли јело
Многи мисле, да стомак боље сварује храну, ако у њој има доста соли. Али мало се зна о томе, колика је потребна количина соли, па да изазове лучење стомачнога сока. Као и свуда, тако је и овде меродаван укус појединчев; неко воли, да му је јело недосољено, други опет не може да једе ако није пресољено. Међутим сада тврди д-р Бенингер у минхенској „Medicinische Wochenschrift“, да пресољавање јела само убија стомак. Кувана со, као што је раније доказано, отежава сваривање […] у стомаку. И оно недовољно претрпи после свој процес у цреву. А Бенингер мисли, да није свеједно за организам, ако стомак делимице престане са својом функцијом. Зато он препоручује, да се јела умерено соле.
Од Остенде до Варшаве под возом
На нашу нову годину у Остендеу натрапа један кочничар на неког младог човека под салонским железничким колима брзог воза, који је таман хтео да пође за Варшаву. Овај младић био је привезан испод поменутог вагона. Одмах га одреше и запитају, од куда он ту. После дугога натезање признаде, да је нихилиста и да је а тај начин хтео да прокријумчари неке списе нихилистичке садржине, које би он после растурао по Русији. Овај младић већ више пута предузимао овај опасан начин, [да га] превезу преко руске границе и увек је срећно и успешно стизао на мету.
Јапанске железнице
Велика острва јапанске царевине имају данас пространу железничку мрежу, а што је најлепша страна код тих железница, вожња на њима веома је јевтина. Од Нагасаки до Јокохаме има 1180 км. Прва класа стаје на целој линији непуних 48 дин., друга 24 дин., а трећа 12 дин. Јапанске железнице се поро крећу и треба им на 25 км. бар читав сат, ако не и више. Али за то су оне снабдевене ресторацијама, салонима за спавање и осталим удобностима, које дају железницама [европски карактер … требно], јер пут на њима од једнога до другога главног јапанског тржишта траје 48 сах. На Европљанина производе чудан упечетак столови и софе у ресторацијама на железничким колима. Јапанац је обично мален и нежније грађе, те ове ресторације на точковима са својим ниским сточићима и софрама више личе на собице за лутке. Међутим већина Јапанаца не иде у ове ресторације. Они обично на станицама купе топла јела, која чекају на муштерије, спакована у плетене котарице. Ова јела обично садрже у себи недокувана пиринџа и полупресне рибе. Уђе ли каква отмена дама у железнички воз, она одмах свлачи своје нануле и прекрстивши ноге, седне на клупу. Затим запали своју цигарету или лулицу. У Јапану нема нарочитих вагона „за даме“. Кондуктер, који уништава и прегледа путне карте, прво скида капу, затим се два пут поклони, па у пуној форми јапанске учтивости пита, да нису заборавили да изваде карте на железничкој станици. Ова учтивост нарочито се примењује у 3. кл., у 2. кл., мање, а у 1. класи скоро никако.