У јучерашњем свом броју Самоуправа нам врло званичним тоном пребацује што смо донели објашњење оних речи, које је руски цар казао нашем отправнику послова на пријему у двору. Она вели, да тим царевим речима није потребан никакав коментар. Тог смо мишљења и ми; царевим речима одиста није био потребан никакав коментар, али је потребан оној Самоуправиној белешци, јер онако како их је Самоуправа донела, цареве речи не значе ништа.
Казати да је цар рекао „да ће опет све добро бити,“ а не казати о чему је реч и шта ће то све добро бити, није било ни коректно, ни мудро. Некоректно је због тога, што се у Самоуправи могло ваљда наћи толико места, да се штампају речи рускога цара, без икаквог изостављања; није мудро због тога, што су с те нетачне стилизације била отворена врата свакојаким нагађањима и претпоставкама. Могло се мислити, као што се и мислило, да је руски цар у том тренутку говорио о нашим унутрашњим приликама, што он очевидно није хтео да чини. Јер шта је то у Србији данас рђаво „што ће опет добро бити?“
И ако вели, да царевим речима није било потребно никаквог коментара Самоуправа их јуче и сама коментарише, па вели, да се оне односе на почетак прославе стогодишњице српског устанка. Шта сад то тек значи? Има ли то каквог смисла?