Политика 1904

Дан: 18. јануар 1904.

  • Кратке вести

    Петроградски лист „Музикална Газета“ публикује саопштење, из кога се види, да је позната руска химна „Боже цара храни!“ плагијат. Њен „композитор“ Лвов послужио се мотивом из једног војничког марша који је око 1822 г. компоновао Фердинанд Богдановић Хаз, капелник у петроградском градском пуку.

    У Енглеској изгорео је Клеп Кастл, један од најстаријих замака средњега века. Скупоцена библиотека и галерија слика, међу њима неколико цртежа од Дирера Холбојна сасвим су пропали.

    Знаменита талијанска спаситељка Матилда Серао, чије се приповетке налазе и у српским преводима, окушала је свој таленат на драми. Написала је драмат „Dopo il perdono“ („После опроштаја“) у коме Елеонора Дузе има главну улогу.

    Пре неки дан се заразио при експериментовању и умро од куге директор царске лабараторије Турчиновић у Кронштату, о чему смо известили своје читаоце. Сада пишу оданде, да је се од куге разболело још два чиновника из исте лабараторије, који су са њиме у последње доба радили.

    Париска полицијски комесар Пако имао је да трага за лопужом, који је у једном манастиру код Париза украо 50000 динара, и заиста пронађе, да је крађу извршио његов син. Он га притвори узме од њега највећи део украденога новца, остатак допуни из свога џепа, а онда преда сина суду, ако је манастир и одустао био од тужбе.

  • Из Народне Скупштине

    Јучерања седница Народне Скупштине била је нешто живља но што је то случај у последње време. Повод тој живости биле су неке интерпелације, на које је одговорио министар војни. Јуче су помињани у скупштини и бивши краљеви и њихова супруга и њихови рођаци по жени: браћа Луњевица и војвода Луњевица.

    При дебати о враћању одела, које је подунавски округ начинио за своје резервисте а министарство војно га узело и дало другима те су га они […], Алекса Жујовић бранећи министра рече: „Као што су све однели Милан, Александар и њихови чанколизи, тако су однели и упропастили и ово одело. Него држава да увати те пацове, што су изгризли одело па да га наплати од њиховога имања“

    У дебати о подизању неподигнуте паланачке касарне, између осталога рече посланик А. Ратарац: „Та касарна и није потребна у Паланци; њу је требало подићи тамо за то, да би командир Луњевица имао око себе топове и свиту. Њен брат је тамо хранио своје развратне страсти. Надао се је да ће бити јасенички зет те је подизао углед тој српској Пешти лумпујући и банчећи по овој. Тамошњи домаћини морали су закључавати своју женску децу, да би их спасли од „њенога брата а становници и околни сељани и данас још причају, како је такозвани луњевица, син војводе Луњевице бљувао изјутра пред каваном!“

    Ту је и посланик Ћосић закукао: „А ко ће народу округа рудничког да плати онај силни новац за „Таковски дворац“ и оне грдне кулуке? Па кад они морају да трпе онда нека трпи и народ округа београдског“ Тако је! Равноправност и слагање свагда и свуда!

  • Бугарски кнез и лиферација

    „Франкфуртске новине“ доносе допис из Софије, у коме се о утицању кнеза Фердинанда на лиферације за државу ово пише:

    С јесени прошле године кад је рат између Турске и Бугарске био јако у изгледу, поручио је бугарски војни министар код француске фабрике патрона Жевле 30 милиона патрона с једногодишњим роком лиферовања и то по много вишу цену, него што је давана једној бечкој фабрици на са свим кратак рок лиферовања. У исто време поручио је војни министар и код Шнајдер-Кане-а и топовску муницију за — Крупове топове и неколико нових батерија. Бугарски листови тврде да су те поруџбине противне закону, јер су извршене без оферталног надметања. Даље оптужују листови кнеза Фердинанда да је главом он те лиферације поменутим двема фирмама по вишу цену уступио, како ба на рачун бугарске државе присталице његовог рођака, Орлеанског херцега, дошли до зараде.

  • Ситнице

    Нов извор за државне приходе

    Овај тешки задатак, који мучи душу свакога министра финансије, решио је на веома прост начин, управник пошта и телеграфа у републици Панами. Он је наметно скупљачима марака порезу, коју они морају плаћати од добре воље. Издавајући нарочите марке, извукао је из њиних џепова много хиљада динара. Њу-Јоршки дописник лондонске „Дели Трибине“ описује његову методу овако: Управник пошта предвидео је, да ће и скупљачи марака дивити питањем, хоће ли Панама, која се отцепила од Колумбије, употребљавати старе марке, утискујући у њих реч „Панама“, па док их на потроши, или ће се издати нарочите серије марака. Он зато наложи штампарији, да речи „Republica de Panama“ сложи свим врстама читких слова а да их утисне у старе марке, а друштву у Њу-Јорку, које је лиферовало Колумбији марке за Панаму, нареди, да изда још једну серију марака у неколико стотина тисућа комада. Штампару објасни, да ће имати добар пазар и да се нико неће бринути за то, како су речи одштампане, право, криво, у лево, у десно и т. д. И тако су на марке уштампане горње речи у свим врстама ситних слова и то у плавој, црној и црвеној боји. […] ретке марке дошле у Њу-Јорк, а кише од долара излиле се у касе републике Панаме. Управник ће пошта, вероватно, изменути типове марке, да ће скупљачи, који су до данас само — четрдесет издања ових марака морали да набаве, набавити и нових десетак.

    Кобан прстен

    Кад се шпански краљ Алфонзо Дванаести венчао са својом рођаком Мерздом, поклонио јој је један леп прстен, који она није скидала с руке све до своје смрти. Пре него што су је саранили, узео је Алфонзо тај прстен натраг. Доцније га је поклонио својој баби Христини. Мало после тога умре и она, а прстен да краљ својој сестри, инфанткињи дел Питер. Неколико дана доцније умре инфанткиња, и прстен се и по трећи пут врати у краљеве руке. Он га сад поклони својој свастици Христини. После три месеца умрла је и Христина. Сад краљ није више ником давао тај кобни прстен него га је сам носио. После његове смрти поклонили су прстен једној мадридској цркви.