Како се код нас на дохват и без много размишљања праве закони, може нам између осталога послужити и пројекат измена и допуна у закону о устројству војне академије, што га је министар војни поднео Народној Скупштини.
Ваља само прочитати тај пројекат што га је поднео министар и упоредити га са изменама и допунама Државног Савета од 10. јануара 1904. год. № 118., па да се види какви галиматијаси испадају при прављењу закона. Ево примера! Државни Савет предлаже измену чл. 12 и доноси своју стилизацију целог члана. Но кад потражите тај члан у министровом пројекту, тамо се говори о сасвим десетом, а оно што Државни Савет хоће да мења, односи се на чл. 11, а не на чл. 12. министрова пројекта.
Државни Савет предлаже измену чл. 16. и говори на том месту о хонорарима, међу тим у чл. 16. министрова предлога нема ни помена о хонорарима, него се у њему говори о административном особљу. У министровом пројекту говори се о хонорарима у чл. 15.
И тако то иде редом, да му ни уха ни репа не може човек ухватити. И кад се запитамо од куд то да се у реферату Државнога Савета сви чланови износе погрешно, онда то можемо објаснити само тиме, да Државни Савет и није имао овај познати министров пројекат, него неки са овим други.
Што се пак самога министровог пројекта тиче, у њему се тек огледа неподобност онога који га је правио за писање законских пројеката. Јер што се у једноме члану утврђује као закон, то се већ другим чланом потире. Просто брука. Ево само један пример за то. Чл. 54. пројекта вели: „и досадањи редовни професори грађанског реда остају сви и даље са правима, које прописује чл. 16. старога закона, до њихова дослуживања.“ Међутим одмах већ чл. 55. потире то, јер се у том члану вели да ће се за све предмете бирати професори према конкурсу. А кад ће се према конкурсу бирати професори за све предмете, како ће онда остати досадањи редовни професора грађанског реда до њихова дослужења? И тако то иде од почетка до краја. Ми се само чудити можемо, како се с таким елаборатом може излазити пред Нар. Скупштину, као што се чудимо и томе, што је и Државни Савет све то некако овлашно разматрао.