Као што је познато, још пре осам месеци наше министарство војно наручило је било код аустријског фабриканта топова Шкоде једну брзометну батерију топова. Та је батерија стигла овде у Београд пре месец дана и јуче је на стрелишту код Цареве ћуприје извршено прво пробно гађање.
У десет часова пре подне искупио се био велики број официра и грађана, који су желели да присуствују тим пробама. Од виших официра били су присутни господа министар војни Андријевић, шеф главнога штаба генерал Путник, командант места пуковник Машин, пуковници Касидолац, Влајић, Рашић итд.
Гађање су вршили овогодишњи регрути под командом, капетана Д. Калафатовића. Одстојање било је 300 метара.
Што се брзине тиче постигнут је врло добар резултат; први топ испалио је са нишањењем четири метка за 35 секунди а остали топови још и брже; један је чак испалио сва та четири метка за 24 секунде.
Што се осталих техничких и балистичких особина тиче, сви стручњаци приметили су ове мане:
- Доњи лафет прима на себе притисак и цело рало се већ после првога метка забија у земљу иако је земља била смрзнута. То значи, да би, у случају да се противник појави с бока под углом већим од три степена, послуга око топа морала цео лафет да чупа из земље, што чини огроман губитак у времену.
- Диоптер се спушта после опаљивања, што значи, да управници немају никакве стабилности.
- Горњи лафет, који је напуњен глицерином, изгледа да не дејствује онако како би требало, јер већ после овако малог броја метака примећује се, да глицерин почиње да излази. Због те исте мане Швајцарска је при својим испитивањима, која су трајала пуних десет година, избацила систем Шамо, који је уосталом много бољи од Шкоде.
- Таблице гађања, које су дошле, не садрже оно што је најглавније, тј. педесет процентно растурање зрна. Сваки је од гледалаца могао да види, да је растурање зрна по дубини било преко шесет метара, а растурање по ширини отприлике петнаест метара. Како би тек растурање зрна било на одстојању од 2.000 метара?!
Због свега тога утисак на све присутне био је врло неповољан. Сваки се питао, зашто је та батерија тако на брзу руку купљена и зашто је утрошено 280.000 динара тако улудо. Очевидна је ствар, да су нам брзометни топови потребни. Сви наши суседи су се њима снадбели или ће се убрзо снадбети. Турска је поручила код Крупа још пре шест месеци 98 брзометних батерија, које ће до краја месеца већ бити лифероване; Бугарска је вотирала 25.000.000 динара за набавку истих таквих топова: Румунија је још пре годину дана за целу своју артиљерију набавила Крупове брзометне топове; а Аустрија већ поодавно врши пробе и решиће се који ће систем узети, још у току ове године.
Ако и ми једнога дана будемо намеравали да уведемо брзометну артиљерију, требало би у сваком случају да не изгубимо при том из вида, да има много бољих система но што је Шкодин, као нпр. систем Шнајдеров (француски), систем Крупов (немачки) итд. У сваком случају набавке се не смеју вршити онако, како је ова батерија набављена. Тадашњи министар војни, Милован Павловић на својој визиткарти наредио је, да се ови топови купе, без икаквих предходних испитивања. Тога више не сме да буде.