Кад је по паду Александра Батенберга изабран за бугарског кнеза Фердинанд Кобург, могле су се по европским листовима читати разне анегдоте, које му још онда нису слутиле на добро. Тако су се причала и ова два догађаја, за које веле да су истинити.
Кад је по његовом доласку у Софију било у двору свечано подворење новоме кнезу, десиле су се неке неправилности и забуне, због којих се кнез јако наљутио. Он је одмах после пријема прекорео због тога једнога од дотадашњих намесника, а овај му је, како веле, на то одговорио: „Опростите, Височанство; кад се будемо престављали новоме кнезу, неће се тако што десити.“
Другу анегдоту причали су са кнежевог пута у Бугарску. Кад је Фердинанд полазио из Беча, вадио му је на железничкој станици карту неки његов пратилац. Он је тражио директну карту за Софију, а благајник га је, кажу, питао: „Желите ли и за повратак?“
Кнез није сујеверан, али причају, да га је то ипак мало забринуло.
Кад ли ће му се бриге разагнати?