Скупштинска дворана веома се споро пунила народним посланицама. На њиховим лицима није се могла читати никаква туга за одласком омиљених им министара. Док је у дворани скупштинској владала потпуна тишина, прекидана задиркивањима, која су поједини посланици управљали на беседника Аљу Марковића, дотле се из министарске собе, кроз затворена врата, чула ужасна ларма, која је личила на читаву бојеву вреву. Од министара неколико пута је излазио г. В. Тодоровић, свечано обучен, прилазио председничком столу и загледао у једну хартију. У том му приђе Ал. Нешић, економ и посланик, па му рече насмејана лица и нешто саркастично: „Дошли сте да узмете збогом? — „Свечано!“ одговори министар.
Кад је председник отворио седницу за министарским столом налазили су се г. г. Андра Николић, Љуба Стојановић, пуковник Андријевић и Вл. Тодоровић који је био веома нервозан, јер је непрестано устајао и седао и гладио бркове. А. Николић и Љ. Стојановић изгледали су врло равнодушни, министар војни — насмејан.
По прочитању протокола прошле седнице и обичнога увода, председник скупштине је објавио да има скупштини да прочита „једно саопштење“ и прочита, да је краљевска влада дала оставку и да је краљ оставку уважио. Објаснивши да ће идућу седницу заказати кад буде састављена нова влада, закључи данашњу седницу и министри, посланици, публика и новинари почеше се разилазити.