У Вуковару су затворили познатога варалицу и коцкара Николу Милојевића, који је стекао лепо име и уважење међу београдским пробисветима. Милојевић је био у последње доба у Загребу и тамо се приказао Хрватима као „Давидов, комитски војвода.“ По себи се разуме, да су му загребчани приредили банкет и да су га добро угостили. По Славонији и Војводини појављивао се час као „игуман,“ „пуковник,“ „секретар министарства,“ „министар кнеза Николе,“ „сиромах учитељ на путу,“ „пуномоћних једне добродетељне руске кнегиње,“ „детектив,“ „школски надзорник“ и т. д. Нарочито му је напредовао посао под именом грофа Дунђерског.