Из престонице јапанске царевине, Токија, доносе „Франкфуртске новине“, овај занимљив допис:
„Како јапански угледни лист ‘Чугај Шогијо’ сазнаје јапанска влада чини све да до новчаних срестава дође. Влада је већ царским указом опуномоћена, да у случају рата може чинити све потребне издатке. Она мисли да привремено повиси царину и порезу, те да отуд добије 60 милиона јена готовине. Влада мисли да од порезе на дуван истера 30, од увозне царине 10, а од порезе на земљиште 10 милиона, а исто тако 10 милиона и од шећера.“
Јапански Црвени Крст одпочео је живо да ради. Председник тога друштва, принц Кан-Ин обратио се отвореним писмом на све друштвене чланове, којим им разлаже какве су њихове дужности у случају рата.
Влада је од трговачке флоте већ за своје потребе најмила 40 бродова од три бродарска друштва. С оба аргентинска ратна брода, које је Јапан помоћу Енглеске за готове новце (15,300.000 јена) купио и који скорим у јапанске воде стажу стоји јапанска убојна мрнарида овако; 6 оклопних ратних бродова с 86.625 тона, 6 панцирских крстарица с 58.778 тона, 9 лаких крстарица с 34.460 тона, свега 21 убојни брод с 179,863 тоне. Осим тога се сад довршују још две крстарице, а кад стигну и оне две купљене, имаће јапанско ратно бродовље 202.200 тона.
Према томе стоји руска убојна флота овако: 7 оклопњача с 84.049 тона, 4 крстарице првог реда с 43.216 тоне, 7 лакших крстарица, 38.822 тона, свега 18 ратних бродова с 166.087 тона. Осим тога зна се још за ове руске бродове: „Александар Трећи“ (13.516 т.) „Ослабја“ (12.674 т.) и крстарица „Орора“ (6731 т.). Свега 21 ратни брод сакупио 196.008 тона. Јапанци веле да су им ови податци тачни.
Овде је велика радост завладала, кад је стигла вест да се пристаниште у Порт-Артуру замрало. Но убрзо се показало да је та радост била узалудна, јер је тај глас био лажан.
О самим изгледима за рат ево шта веле овде Јапанци: „Ми се спремамо за тај рат већ од више година, нарочито за зимски поход. Много ће нам користити искуство из рата с Кином. Наше ратне карте ако нису боље, нису ни горе од руских. Јапанска војска ако није боља, није ни гора од руске.“
„Енглези потпомажу у свему издашно Јапанце увек, јер ови треба за њих да ваде кестење из ватре. После векова ово је опет сад прва навала жуте расе против беле. И ако би Јапанци сад однели победу, мучно је сагледати краја њиховим аспирацијама, нарочито кад се узме у обзир да је похлепа за славом и ширењем својих граница код Јапанаца необично јако развијена.“