Садржај
- Први бој
- Оштећени бродови
- Јапански ратни план
- Манифест Микадов
- Руски бродови
- Заштита
- Расположење у Русији
- Непријатељске флоте
- Држање Енглеске
- Руска спрема
- Руски заповедник
- Азијатска лига
По телеграмима које на другом месту доносимо види се, да је руски пораз код Порт-Артура био већи и значајнији но што се из прве руске званичне депеше могло да види. И ако веровати американским новинама, које своје вести доноси махом из јапанских извора и које ту прву победу јапанску величају, ипак је несумњиво, да је руска флота у првом сукобу била тучена и да су три највеће и најбоље руске лађе толико оштећене, да за подуже време неће моћи учествовати у акцију.
Наравно за исход рата ова јапанска прва победа нема никакве важности. И пре се знало да је Јапан јачи на води но Русија, која није могла сву своју европску флоту да пошље у азијске воде. Осим тога, јапански напад, без претходне објаве рата, затекао је руску флоту неконцентрисану. По најновијим вестима, изгледа да је у тој битци код Порт-Артура с јапанске стране учествовало седамнаест ратних лађа, а с руске само осам. Кад се зна, да су јапанске лађе по свом квалитету, величини и наоружању потпуно равне не само руским, но и најбољим енглеским, мора се видети, да је победа Јапанаца била извесна.
Опијен тим првим успехом, јапански адмирал, пошто се руска флота повукла у луку, почео је да бомбардује сам Порт-Артур. Четири пуна сата сипао је ватру из својих најтежих топова на портартурску тврђаву. Руси, који су се међутим били прибрали одговарали су и с тврђаве и с лађа, тако да се најпосле јапанска флота повукла и отпловила на југ, вероватно у намери да пресретне оне руске лађе, које су пре кратког времена пошле из Европе за Даљи Исток и да их уништи.
Руси и руски пријатељи не треба због тога да страхују. Ако Јапанци хоће да узму Кореју морају да се искрцају на суво, јер кад би баш и уништили целу руску флоту, тиме још ништа не би учинили. На копну, ће се бити одсудна битка. Те сувоземне битке Руси немају разлога да се плаше; за неколико недеља они могу да довуку толико војске колико им је потребно. Тада Јапанцима неће више помоћи ни њихова окретност, ни предузимљивост, испуниће се оно, што је руски војни аташе у Паризу прекјуче рекао једном новинару: „Јапанци су тражили, ђавола и наћи ће га.“
Први бој
У ноћи између 26. и 27. јануара налазиле бу се руске оклопњаче „Цезаревић“ и „Ретаизан“ с крстарицом „Палада“ па рекогносцирању петнаест миља јужно од Порт-Артура. С југоистока сигнализовано је примицање 14 торпедних бродова у убојном реду.
Јапански бродови били су подељени у три групе, од којих се једна упутила право руским бродовима. Како рат није био објављен, кад су руски бродови из Порт-Артура изашли, тај их је напад изненадно. Журно се чинила спрема за борбу, но јапанске торпедњаче већ су се примакле на дистанцију с које су могле торпеде лансирати. У три одважна напада оштетили су Јапанци сва три руска ратна брода доста знатно. Међутим су отпочели и руске оклопњаче паљбу и јапански торпедски бродови повукли су се журно с губицима. „Ретвизан“ и „Цезаревић“ могли су се вратити сами у Порт-Артур, јер им машине не беху повређене. Но крстарици „Палади“ поломљена је крма и њу је морао неко време „Ретвизан“ да вуче. Још се не зна хоће ли „Палада“ бити спасена.
Оправка бродова мораће трајати неколико недеља. Порт-Артур располаже свима потребама за оправку.
Оштећени бродови
Оштећена оклопњача, „Цезаревић“ једна је од најбољих руских убојних бродова. Саграђена је у Тулону 1901. год. Има 13.320 тона, 16.360 коњских снага, а посада јој износи 732 момка. „Ретвизан“ је скоро исто тако добар брод.
Јапански ратни план
У париским политичким круговима држе да Јапанци према своме ратном плану намеравају у првом реду да блокирају Порт-Артур и да код тог пристаништа искрцају довољно војске, којом би могли положај Руса на реци Јалу угрозити. Јапанци мисле да Порт-Артур тако опседну да га глађу приморају на предају. Јапански официри, како се тврди, већ организују кинеске разбојничке чете, с којима хоће да разруше железничку везу с Порт-Артуром.
Манифест Микадов
За сутра, четвртак, очекује се манифест јапанског Микада (цара), да је рат с Русијом отпочео.
Руски бродови
Руски транспортни брод „Орел“ који се кренуо у Источну Азију, у опасности је да падне Јапанцима у руке. Транспортни брод „Смоленск“, који се кренуо био из Одесе, враћен је натраг, а „Тамбов“, који је требао да пође из Севастопоља остаје тамо.
Руска топовњача „Манџур“ која је на оправци у јапанском пристаништу Нагасаки, неће моћи оданде отпловити и Јапанци ће је задржати. Пристаниште у Владивостоку није замрзнуто, јер ледолом „Надеждни“ одржава стално отворен излаз, те руски бродови из те луке могу излазити.
Заштита
Заштиту руских интереса у јапанском пристаништу Нагасаки узео је на себе немачки конзул. Руски трговци, којих у Нагасакију има много, одлазе сви одавде.
Расположење у Русији
Саопштење „Правитељственог Весника“ о прекиду дипломатских односа с Јапаном изазвало је велико узбуђење у Петрограду. На све стране се само о рату говори. Све је добре воље и пуно поуздања, да ће се рат свршити коначним поразом Јапана.
Непријатељске флоте
Јапанци су добар део своје флоте концентрисали у Вејхавеји и ова држи сву руску флоту у Порт-Артуру.
Оба нова (аргентинска) ратна брода јапанска стигла су у Сингапоре где су добила наредбу да се час пре крену има ли довољно угља или не.
Држање Енглеске
Енглеска журно опрема своје ратно бродовље, да се сваког тренутка може ставити на ратну ногу. Држи се да ће Енглези заузети положај према Дарданелима, да евентуално спреме излазак руске црноморске флоте. У Француској са зебњом погледају, какво ће држање заузети Енглеска у овом рату, пошто од тога зависи хоће ли се европски мир одржати. У случају да Кинези притекну у помоћ Јапанцима, Француска ће стати на страну Русије.
Руска спрема
Како из Петрограда јављају Русија је са својом спремом потпуно готова. Она има у Источној Азији 240.000 људи на окупу, а биће послато још 100.000. Сибирска железница обуставља приватни саобраћај.
Руски заповедник
Држи се да ће за главног заповедника руске војске у Источној Азији бити одређен ђенерал Пузиревски.
Азијатска лига
Јапанске новине пишу у последње време много о оснивању једне азијатске лиге, која би обухватила све азијатске народе а била наперена против Европљана. Јапански кнез Коноје, који је не давно умро, избацио је значајну реч: „Народи Азије, чувајте и браните што вам је најсветије!“ И од то доба Јапанци, како по свему изгледа, раде на томе, да разбуде азијатске народе. Изасланици из разних Азијских крајева сталне су појаве у Јапану и на јапанском двору. У овај мах се бави у Токију бивши велики везир персијски, Асгар-Хан. Њега свугде дочекују с великим почастима. Недавно се бавио тамо индијски раџа (кнез) из Капуртале, а прошле године долазио је изасланик Далај-Ламин. Хоће ли Јапанци са својом азијатском лигом успети зависи од исхода рата с Русијом.