Нов пројект закона о шумама

(Посвећено народним посланицима)

(Свршетак)

Не узимајући у обзир, да онај, који управља извесним шумским комплексом мора познавати положај и земљиште на коме мисли подићи извесну врсту дрвећа, не узимајући у обзир де мора позивати разне начине гајења и сече, које поједине врсте изискују, не обзирући се ни на то, да управитељ шума мора бита добар познавалац ботанике, геологије, минералогије, климатологије, да мора познавати геодезију, дендроментрију и рачунање вредности шума, да мора знати заграђивање бујица и шумских поточара, да мора знати националну економију, — што све наши полицајци не знају нити им је за вршење њихове службе од потребе, — споменућемо само још један факт, који налаже свакој држави, па и нама, да морамо имати потребан број шумара.

Позната је ствар, да код нас сваким даном не стаје шуме, и да ћемо једнога дана, ако овако потраје, остати без њих. Узрок овоме нестајању не лежи само у бесправној горосечи и харчењу од стране горосечаца, јер кад би само то било, онда би одиста могао шумара заменити полицајац и помоћу чувара шума спречити бесправну сечу.

Главни узрок о нестајања лежи у томе, што се у нашим шумама по законским дозволама сече годишње више, него што те године порасти, па буде да се и будуће, сваке године више секло, него што те године порасти, онда је природно, да једнога дана мора шума нестати.

Да не наступи тај случај, све уређене државе, ограничиле су своје шуме, начиниле за исте привредне планове, и сада на основу привредних планова, а по систему т. зв. трајног газдовања, секу у својим шумама само онолико, колико годишње прирасте.

За тај посао, наиме за прорачунавање годишњег прираста, састављање привредних планова и управљање са шумама по систему трајног газдовања, потребна су нарочита лица, која су то учила, а то су шумари. Зато су основане и наше шумарске управе, а што оне нису свој позив вршиле није криваца до шумара, него су криве прилике које су спречиле ограничење шума, јер пре свега, треба шуме ограничити и расчистити питање о својини.

То је и узрок, да се већ годинама носимо мишљу о подизању шумарске академије, или отварањем одељења за шумарство на нашој Великој Школи.

Нису дакле шумари и шумске управе позване само за то, да чувају шуму, и жигошу сваком сељаку онолико дрвета колико му министар одобри, тај посао могли бу лако вршити и чувари шума под надзором, ако хоћете, и лекара а не полицајца.

Уверени, да они, који су споменути пројект изнели, нису били упућени у позив шумара и шумских управа, написали смо ово неколико речи, а говорићемо и чешће о уређењу ове врло важне, управно најважније гране наше привреде, са жељом, да и народни посланици који су својима бирачима обећали, да ће поред сређивања финансија, настојати на подизању народне привреде, износе законске пројекте, који би, да се недај Боже узаконе, поједине привредне гране у место подигли, бацили за стотину година у натраг.

На крају да напоменемо, да осим Турске и неких државица које немају шума, нема у Европи државе у којој са шумама не би управљали шумари и то на основу већ готових привредних планова, па нас је у том погледу чак и Бугарска престигла.