Да би се руско-јапански рат локализовао, од битне је важности држање Кине. Сасвим је несумњиво да је Јапан о томе проговорио коју реч с Кином, и да ће јапанска ратна тактика бити да се транспортима руских трупа у Манџурији чине највеће сметње, што ће се најлакше постићи рушењем железничке пруге. У сваком случају ће оне силе, које локализовање рата узимају озбиљно, вршити притисак на званичну Кину да се држи строго неутрално. Али цео положај постаје сасвим друкчији кад се сетимо да постоји и незванична Кина, која често диктира званичној Кини и чији је посао у толико лакши, што се у овом случају њене жеље поклапају с потајним жељама званичне Кине. Али је у интересу свих држава, да се ова евентуалност енергично сузбије, јер не иде у рачун да се распали светски пожар. Без сумње би опасност од држања Кине била много мања кад би Русија у овом тренутку имала довољно војске у Манџурији. Доиста изгледа да се Русија није надала да ће овако брзо букнути рат, тек после напада на Порт-Артур цар је наредио мобилизацију. Сем тога, званични кругови у Петрограду су забринути да ли ће железница моћи примити велике војничке транспорте, а грађење железничке пруге око Бајкалскога Језера наређено је да се продужи са удвојеном снагом. Она ће ипак тек око половине овог месеца моћи да испуни све стратегиске захтеве. А то је доста велики рок, који Јапанци могу на све могуће начине да експлоатишу. Од држања Кине много зависи, да ли ће се и овако заоштрен положај пооштрити. Манџурија ће остати руска, и нема те силе која би је могла оданде истерати. И тако ће се под оваквим околностима, велике силе убрзо можда почети да занимају још једним најновијим проблемом, питањем о неутралности Кине.