Пре неки дан су у присуству наших најбољих стручњака чињене пробе с новим брзометним топовима Шкодиног система. О тим пробама ми смо у нашем листу донели извештај и изнели све мане, које смо запазили. Није нам била намера, да кудимо без разлога, као што никада нећемо ни да хвалимо нешто, што није за похвалу.
Стручни лист Војска“ у свом броју од 31. јануара, говорећи а тим пробама, дотакао се и нашег извештаја, па вели, да из њега, између осталога, провирује песимизам, коме нема места. Међутим „Војска“ и сама у главноме наводи све оне мане, које смо навели и ми. Пошто је питање о набавци брзометних топова, једно од најважнијих питања, која данас интересују нашу војску и земаљску одбрану, ми се поново на њега враћамо, да и ми с наше стране допринесемо, колико можемо, што правилнијем решењу његовом.
Принцип, на којем се оснива брзометност топа, јесте уништење трзања, то јест непренешење трзања на лафет, руковање затварачем са што мање потеза, доброта муниције и лако и брзо послуживање. Да прегледамо редом те захтеве, који се од брзометног топа изискују.
Већ после првог метка рало (Sporn) забије се цело у земљу, што значи, ла се притисак барутних гасова преноси на лафете. При даљем пуцању рало се све више забија у земљу, тако, да цео топ одскаче у вис. Повратник, који има улогу, да уништи то трзање, није добар, „Војска“ то и сама признаје, али она додаје, да се то лако може поправити. Зашто то онда није поправљено, него је и на другој проби било истог трзања?
Висински и бочни управници сами од себе се обрћу по испаљењу; „Војска“ вели, да се то може отклонити тиме, што ће нишанџија обадва држати. Али не треба заборавити, да се брзометност баш у томе и састоји, да се без нишањења што већи број метака испали, а да дејства осталих метака буде као и код првог.
Поменуте мане су апсолутно независне од послуге, која врши гађање; састојала се та послуга из јучерашњих регрута или из најбољег персонала саме Шкодине фабрике, дејство самог топа, остаје исто. Наравно да ће извежбани људи и брже и сигурније гађати, али ни најбоља послуга на свету не може да отклони мане самога топа. То је бар јасно.
Упоредно гађање са Дебанжовим топовима, које је при другој проби вршено, не значи ништа. Сваки брзометни топ, чак и најгори, брже ће моћи да испали известан број метака, но наши стари, обични топови. Питање које има да се реши, не састоји се у томе, да ли је Шкодин топ бољи од Дебанжовог, већ се напротив стоји у овоме: је ли Шкодин брзометни тор добар, и да ли не постоји који други систем брзометних топова, који је бољи од Шкодиног.
Због тога ми данас и пишемо ове редове. Наша артиљерија која је по мишљењу [најпознатијих] стручњака најбоља па Балкану, не сме да допусти да јој се то првенство преотме. При набавци нових брзометних топова, ми се морамо старати, да изберемо најбољи систем. А да би дошли до тог најбољег система, ми не смемо насумице, као што је то учинио Милован Павловић кад је био министар војни, узети овај или онај систем. Треба напротив испитати пажљиво и савесно све системе брзометних топова, па изабрати најбољи од њих. Ако се Шкодин систем докаже као најбољи, нека се узме он; ако не, онда не.