Данашњи положај
Вести, које последњих дана долазе с бојног поља, врло су мршаве; оне се готово искључиво односе на накнадне извештаје о биткама код Порт-Артура и Чемулпа. Све остале вести говоре о покушајима Јапанаца да се искрцају на Кореји. Тачно се не зна, јесу ли се искрцали, где и у коликом броју. Омања одељења њихова, кад су наишла на Русе, разбијена су; то је извесно. Све остало, што се говори и прича, није поуздано.
Очевидно је, да ће протећи повише времена, док оба противника у већим масама буду наишла један на другога. С обе стране чине се велике припреме: Јапанци ће свакако ових дана покушати да пребаце на Кореју што већи број војника; Руси међутим довлаче војску из Европе, да би их достојно могли дочекати. Времена треба и једнима и другима, док то изврше. А тек кад се буду нашли лице у лице у Манџурији или Кореји, доћи ће до одсудних битака. Ово што се сада ради, то су само мале чарке, без икакве важности на исход самога рата.
Односи на мору
У стручним поморским круговима слежу раменима на дреку о јапанским победама на мору. Сам напад јапански на Порт-Артур осуђују стручни кругови као лудачко предузеће, које је више шкодило Јапанцима, него Русима. Што се тиче држања „Варјага“ пред Чемулпом, који је сам (пошто топовњача „Корејец“ није много важила) изашао на сусрет читавој јапанској флоти и после славне борбе пропао. Опште је мишљење, да је „Варјаг“ дао пример, коме се сви поморци само дивити могу. И једино губитак те крстарице је осетан удар за Русе, који […] врло лако накнадити, док Јапанци немају од куд своје губитке да накнађују, јер им је цела флота већ у акцији. Далеко је, веле, Јапан још од тога да буде господар на мору. То ће се ускоро видети.
Руске трупе
Према извештајима енглеских листова причају путници, који се преко Москве из Сибира враћају да на сибирској железници дан и ноћ пролазе војни возови за Манџурију с војском и ратном опремом. Један енглески официр, који је из Даљњег путовао набројао је између Москве и Мукдена 44. војничка воза.
Руски ратни трошкови
Пала у очи код овог рата, да Русија и не помишља да тражи зајам за ратне трошкове. Међутим то није никакво чудо. Русија има највећу готовину злата на свету. Оно се дели у три групе: Готовина у државној банци 750 милиона рубаља (око 2000 милиона динара), из готовине владине од 250. милиона рубаља (око 700 милиона динара), и најпосле из унутрашње циркулације. Осим тога има Русија у страним банкама готовине 375 милиона динара.
Јапанске финансије
„Пти Парнизјан“ доноси из Петрограда депешу, како се тамо зна да је Јапан у највећој тајности кратко време пре рата закључно већи зајам.
Чека с угљем
Пред Довером чека један велики руски брод с угљем руску флоту из Источног Мора, да је снабде о угљем, који ће ова узети на отвореном мору.
Расположење у Петрограду
„Берлинер Тагеблат“-у телеграфишу из Петрограда, како је град необично оживео. Из дана у дан се виђају патриотске манифестације. Добровољци пролазе, а прате их хиљаде народа. На све стране се разлежу звуци народне химне, ори се песма и клицање. Пред палатом француског посланства су врло честе одушевљене манифестације. Полиција чува енглеско посланство, да не би светина пред њим дала израза своме нерасположењу према Енглеској.
Русија и Немачка
„Биржевија вјеломости“ публикују интервју с једним од дипломата у Петрограду, по свој прилици с немачким послаником. Тај дипломата је рекао, како је Немачка све учинила да спречи рат, но кад је већ рат избио, она ће се држати строге неутралности. То је у овај мах […] учинити. Поред строге неутралности и осталих сила биће рат локализован све до краја, а Русији ништа друго и не треба.
Кореанац у чуду
Кореја има своје посланство у Лондону. Један сарадник „Сен-Џемс-Газете“ питао је аташеја тог посланства, колико истине има у вести, да су Јапанци заузели Сеул. Дипломата сретне државе, чији владар неће да лупа главу бригом о судбини своје земље, нашао се на то питање чуду. „То ми је непојмљиво — одговорио је — јер је Кореја неутрална, а Јапанци ако су хтели преко Кореје да прођу и да се с Русима бију, нису морали пролазити баш кроз Сеул, у коме је двор нашег цара. Могли су обићи у наоколо. Додао је још како нема никаквих инструкција од своје владе, те не зна шта да каже о тој вести.
Изгледа да је корејска влада заборавила своје дипломате у Лондону, и цар већ и иначе не води бригу ни о чему.
Јапанске војсковође
Као јапанске вође за сувоземну војску помињу се маршали Јамагата и Ојамо.
Јамагата је стар 66 година, учествовао је у обарању Шогуна и био је у рату с Кином заповедник армије, која је оперисала у Манџурији, а за њега се вели да је организовао цео поход на Кину.
Маршал Ојама, садашњи шеф генералног штаба, командовао је у рату с Кином јужном армијом и заузео је Киао-чу, Талијенван и Порт-Артур. Порт-Артур је заузет на јуриш и ни један Кинез није добио пардона. Јапанци су ту направили праву касапницу.
На мору су одличнији Јапанци ово: Вице адмирал Того, који је сад напао Русе код Порт-Артура и Адмирал Ито Сукехиро.
„Опасност од жућова“
Председник јапанског друштва у Лондону, Диоси, љути се што многи европски листови непрестано истичу неку опасност од жуте расе. На тај начин се само распирује мржња између раса. У Немачкој, вели, пати сам цар највише од уображења, да је жута раса нека опасност за белу расу.
Пред буру
Јапански пророк, њихов посланик у Лондону, изразио се пред једним новинарем овако о затишју на бојишту; „Кад нема новости с бојишта знајте на сигурно, да ће бити великих догађаја. Главни принцип јапанске стратегије јесте вратоломна одважност!“ Видећемо и то!