Ко хоће да познаје климу ратнога бојишта, т.ј. јужне Манџурије, Кореје и околине Жутога Мора, тај треба да замисли, да северна Кореја и Порт-Артур имају од прилике онакав положај као Напуљ или Цариград, а јужна Кореја као Алжир; Мунден одговара Риму, а Владивосток Флоренцији или Ници. Међутим, и ако им је такав положај, у тим местима ипак не влада клима као у Јужној Европи или чак у Северној Африци. Такву климу имају она само преко лета али не и у ово доба године. Томе су узрок ветрови. У Источној Азији преовлађују монсунски ветрови, који зими дувају с једне стране, а лети сасвим са супротне. У ово доба године, т.ј. у фебруару, марту и априлу дувају поглавито северни, дакле хладни ветрови. Шта то значи, разумеће се, тек кад се зна, да је нпр. у Владивостоку средња температура у јануару 15° испод нуле, у фебруару 11 испод нуле, у марту 3° испод нуле, а у априлу свег 4° над нулом. У фебруару и марту дувају дакле са Севера ледени ветрови а у априлу ноћ почиње дувати летњи монсум, т.ј. топал јужни ветар. У јужној Манџурији, нпр. у Мукдену, јануар је још хладнији (16° испод нуле), али је и прелаз од зиме у лето много бржи, тако да у априлу влада средња температура од 10° изнад нуле.
Такво је од прилике време и у северној Кореји, на реци Јалу, гле је концентрисана руска војена, и тај лед и снег биће свакако Русима од велике користи, пошто ће све војне потребе моћи преносити соницама. Али чим настане пролеће и удари југовина, земља ће се испроваљивати, те ће и преношење провијанта и маршовање бити врло тешко. У осталим деловима Кореје прилике су много повољније, јер престоница Сеул има у јануару свега 4° хладноће, а у априлу 12,5° топлоте, а Фузан, на јужној граници Кореје, скоро никад и нема мраза. Иначе је у ово доба године у свима тим пределима лепо, суво време, а киша почиње да пада тек у априлу, кад отпочну топли, влажни јужни ветрови. Магле има само на западној обали Кореје, на којој лежи Чемулпо, али и ту почиње она падати тек у марту, док је у фебруару обала свуда још сасвим чиста и ведра.