Већ је са свих страна потврђена вест да су Јапанци покушали да искрцају војску на полуострво Квантунг, северно од Пот-Артура. (Узмите карту). Један такав покушај Јапанаца да искрцају трупе код Талијенвана прошао је врло несрећно. Руси су их пустили да се искрцају, али их затим нападоше и две трећине Јапанаца погине а једна трећина је једва изнела главу. Из ових места куда Јапанци покушавају искрцавање и из бројне јачине тих трупа излази да Јапанци намеравају прибећи војничком лукавству да би заузели Порт-Артур. С мора је он незаузимљив. Са сува су га, међутим, Јапанци у последњем рату с Кинезима заузели за кратко време и са релативно малим губитцима. То је било прво с тога што Порт-Артур у оно доба, кад је још био у кинеским рукама са сува на најважнијим тачкама није био утврђен; и друго што Кинези нису развили никакву жилавост у одбрани порт-артурских утврђења. Због тога се и догодило да је Порт-Артур крајем новембра 1894. пао за неколико сати. Али се од тог доба све изменило. Сада је Порт-Артур и са сува тврђава првога реда и сада Порт-Артур не бране Кинези него Руси.
Ма како да је кратка ова вест о осујећеном искрцавању и о поразу Јапанаца који су им приредили Козаци, ипак нам она даје драстичну слику о томе како ће се овај рат водити на суву. Помислимо само на мржњу која се већ толико година гаји између оба противника и која ће се на бојном пољу показати у свој својој страхоти; помислимо још да Јапанци имају пред собом рускога војника, о коме је Фридрих Други после битке код Кунерсдорфа рекао да га не треба само убити него и оборити иначе не пада, која у нормалним приликама остаје и пада онде гле се постави, који не зна за одступање; помислите све то па ћете моћи представити какав ће бити руски војник сада, кад има пред собом непријатеља кога дубоко мрзи. Ако још додамо и мржњу Јапанаца према Русима онда можемо да замислимо какве битке имамо да очекујемо са Далеког Истока. Кнез Ухтомски је рекао: ми Јапанце нећемо убијати, ми ћемо их клати. Догађај код Талијенвана потврђује његове речи.