Данашњи положај
Вести с бојнога поља стижу споро и неодређено. Петроградски званични кругови износе само сигурна факта, без икаквог коментара и додавања. Јапанци у опште ништа не јављају, а енглески и амерички кореспонденти сваки час јављају читав низ измишљених, невероватних догађаја, који само бацају у забуну све оне, који хоће с разумевањем да прате развитак рата.
Кад св све те различне, често противречне вести разгледају и кад се одабере истинито од неистинитога и вероватно од невероватнога, онда излази ово: Рат на суву још није управо почео: омања јапанска оделења, која су се искрцавала на полуострву Лијао-Тонг у намери да покваре железницу Порт-Артур — Мукден и да на тај начин изолују Порт-Артур, разбијена су и железница није покварена. Што се поморског рата тиче и ту срећа почиње да се смеши Русима. Један део руске флоте који се био повукао у порт-артурску луку изашао је ноћу покрај свег, јапанског стражарења, неопажен и отишао у сусрет оној руској флоти, која долази из Владивостока. Кај су то Јапанци сутрадан видели, напали су понова на Порт Артур надајући се, да ће га сада, кад има мање лађа у пристаништу, моћи освојити. После подужег бомбардовања, у којем су с руске стране учествовали и топови с утврђења и с ратних бродова, јапанска се флота опет повукла на ширину.
Како Руси гуде
Руска влада издала је званично саопштење о рату које гласи: „Осам дана је протекло, од како је целу Русију потресла огорченост против непријатеља, који је изненадно прекинуо односе с нама те покушао да мучким нападом дође до лаког успеха у рату, који је одавно желео. С појмљивим нестрпљењем очекује народ Русије брзу освету за то и очекује напрегнуто вести с крајњег Истока. Једнодушност и моћ руског народа искључују сваку сумњу, да Јапан неће добити заслужену казну за његову издају и изазивање рата, док је љубљени господар руске државе желео да осигура мир свима народима. Ратни одношаји приморавају нас, да трпељиво сачекамо вести о успесима наших трупа, којих не може бити пре решавајућих акција руске војске. Огромна даљина нападнутих покрајина и жеља царева да се мир одржи узрок су што се из раније нису чиниле припреме за рат. И сад ће требати много времена, да се Јапану зада ударац, какав је заслужио без излишног проливања крви, те да тако искуси заслужну казну народ, који је тако безочно борбу изазвао. Русија мора дакле трпељиво сачекати догађаје у сигурном очекивању, да ће наша војски за ово изазивање стоструко се осветити. Пошто смо још врло далеко од операција на суву, немогуће је скоро добити вести ратног поља. Узалудно проливање крви није ни достојно величине и моћи Русије. Наша отаџбина показује тако чврсту једнодушност и велико пожртвовање за народну ствар, да ће дужност налагати да се свака стварна новост с бојнога поља одмах целоме народу обазнани.
Поновни напад на Порт-Артур
По једном телеграму „С. Џ. Газете“ из Кобе једно званично саопштење потврђује, да су јапанске торпедњаче у недељу изјутра преузимали поновни напад на Порт-Артур и торпедима напали једну руску товарву лађу, која се налазила у пристаништу, као и једну, која се налазила ван њега. Додаје се, да су се јапанске лађе неоштећене повукле. Ко ће то знати!
Руска војска
Како се из поуздана извора јавља има Русија у овај мах у Манџурији ову убојну снагу: У првој линији 180.000 људи с 3000 официра, у другој линији 48.000 људи с 900 официра. У првој линији стоје 110.000 људи пешадије 12.500 људи каваљерије, 7.500 људи артиљерије с 27 батерија, 12.000 људи техничких трупа и 8000 људи на утврђењима; у другој линији 40 батаљона пешадије, 36 [недостају две речи] и одговарајући број артиљерије. Свега 228.000 људи с 3.900 официра.
Руски цар о Јапанцима
Испраћајући на бојно поље први сибирски пук држао је цар Никола говор. у ком је нагласио ла је непријатељ храбар. одважан и подмукао, но да ћо руска нојска овоје оружје оснетлати.
„Јенисеј“
О пропасти „Јенисеја“ јављају се ове појединости: Док је све било заузето око сређивања мина, ветар и морска струја нанеле су „Јенисеј“ на једну мину, која је одмах експлодирала, те је „Јенисеј“ добио велики продер. Заповедник брода, видећи да ће брод ускоро потонути, изда заповест да се посада брода одмах спасава. Сви су молили капетана, да остави брод, но он изда заповест да се отискују час пре. „Збогом децо — рекао је — спасавајте се, а за мене не брините!“. У брзо су се таласи склопили и капетана је нестало заједно с бродом.
Слутња
Командант „Корејца“ који је у јуначкој борби код Чемулпа пропао поморски капетан Бјелајев писао је [27] декембра својој родбини у Петроград. Они су писмо добили 15. јануара. У писму вели Бјелајев ово: „Очекујем сваког часа да се отиснемо на море… Из дана у дан очекујемо бој с Јапанцима, очекујемо изненадан напад, без објаве рата… Све што нам је дрвено, избацујемо на обалу… Мој брод нема никаква оклопа. Снага ми је само нападна: топови и добро расположење посаде. Често се ми Руси ослањамо на храброст нашу и она нас одржава… Даће Бог да и сад буде тако. Чинићу све што треба… А ако утонем у мору или ме убију, помените ме по добру.“
Извештај ђен. Пфлуга
Генерал Пфлуг послало је генералном штабу телеграм из Порт-Артура, којим јавља да се у Порт-Артуру није ништа ново догодило, да у Инкану влада мир, да је на реци Јалу све мирно и да тамо на даљини од 50 врста нема нигде непријатеља.
Адмирал Макаров
У Порт-Артур је отпутовао адмирал Макаров да прими место адмирала Штарка команду. Пре поласка причестио је Макарова познати Отац Јован Кронштатски. На Макарова се много полаже у петроградским круговима, као на одличног поморског заповедника.
Јапански шпиони
Из Тијанмина јављају да су Руси у Харбину и иначе по Манџурији похватали око 100 јапанских шпиона.