Дан: 7. фебруар 1904.

Наш Црвени Крст

Наше друштво Црвеног Крста шаље од своје стране руском Црвеном Крсту једног лекара и неколико болничара.

И Талијани тако кажу

Giornale l‘ Italia доноси вест чију истинитост, вели, да може да гарантује, да Аустрија спрема 300.000 људи за мобилизацију. Крајем овога месеца, од прилике 30.000 војника биће скупљено у Трсту. У војним пограничним магацинима скупља се огромна количина брашна, пексимета и меса у конзерви; све војничке кројачке радионице раде и дању и ноћу. Пукови који требају да умарширају у Новопазарски санџак, састојаће се из самих Мађара.

Ада Циганлија

Јуче пре подне јавном лицитацијом издавана је под закуп Ада Циганлија. Поред осталих лицитаната лицитирано је и за Краљев рачун, на коме је лицитација и остала пошто је његова понуда била највећа: 15.001 динар годишње.

Аустрија и маћедонски усташи

Пре неколико дана беше приспео у Београд Чех Вимода, маћедонски усташ, који је прошло лето провео у Маћедонији. Г. Вимода био је дошао у Београд да би се склонио од гоњења бечке полиције, али ни ту није нашао мира. Аустријска полиција дознавши да је г. Вимода у Београду почела је да му прави разне непријатности код наше полиције услед чега је брат Чех отишао у Бугарску.

О Сењском руднику

Анкетна комисија за извиђај рада у Сењском руднику свршила је посао и поднела данас свој извештај Скупштини, а сутра ће се већ то питање ставити на дневни ред.

Путничке вести

Бугарски дипломатски агент Ризов допутовао је са Цетиња у Београд.

Споменик Србину

У Мађарском граду Коморану била је велика војничка свечаност. Држао се деведесетогодишњи помен од дана смрти јуначкога ђенерала (фелдцајгмајстера) барона Павла Давидовића, који је умро у Коморану 1814. године као [знаменити грађанин]. После свечаности откривен је споменик Давидовићу на српском гробљу, који му је аустријска војска… Давидовић се истиче у историји аустријске војске својим јунаштвом. У баварском наследном рату освојио је варош Хабелшверт и том приликом добио војнички највећи орден Марије Терезије и баронију. У рату са Турцима отео је 1788. год. Шабац. Као генерал ратовао је и у Холандији и Италији.

Споменик је предат на чување српској црквеној општини коморанској у чије име га је примио др Крстоношић, председник општине.

Социјалистичка побуна у Бачкој

У бачкој општини Сенти избила је социјалистичка побуна, која је стала доста труда док се угушила. Непосредни повод за побуну била је забрана збора који су социјалисти сазвали за недељу. Огорчени због те забране они се упуте домовима среског капетана, бележника и председника општине, те све прозоре на њима разлупају. Стање је било критично, због чека је послата и војска из Сомбора.

Докле ће тако?

Одговорни уредник „Србобрана“ опет је оптужен и то сад за чланак „Наша управа“, који је изашао у …..20 броју „Србобрана“. Истрага је доведена на предлог државног тужиоца.

Чиновничка задруга

Који од чиновника — акционара ове задруге — хоће да буде на петом збору 15. ов. м. треба од задруге по њеним правилима да узме улазницу за збор до 11. ов. м.

Годишњи збор

Дунавско Коло Јахача извештава све своје чланове, да редован годишњи збор, који је заказан за 25. јан. о. г. није одржан због недовољног броја присутних чланова. Исти ће се одржати накнадно у недељу 8. о. м. у 10. час. пре подне код Хајдук Вељка.

Јапански цвет

Све што је јапанско сад је у моди, па и сунцокрет, који је, као што је познато, најомиљенији јапански цвет. Наше Пољопривредно Друштво тражи да купи 100 килограма белог и 100 килограма црног семена од сунцокрета. Ко има нека му се јави.

Забава

Као што смо раније известили наше читаоце одбор фонда сиротних ђака ….. Врачару приређује ….. са игранком код ….. у корист фонда.

Ако се добро будемо владали и ми што пишемо и ви што читате, добићемо можда буџет кроз недељу-две дана. Тако се бар говори у посланичким круговима. Истина тако се говори већ поодавно, још откако се скупштина састала, али овога пута изгледа да том гласу ипак треба веровати. Тако ћемо онда моћи оданути сви колико нас год има, и посланици и влада и цела земља, а нарочито они, који присуствују скупштинским седницама и морају, јадници, да слушају што се на њима говори и што се говорило за ових пет месеца, откако овај скупштински сазив траје.

Друго је питање какав ће овај буџет бити. О томе се сад ништа не може рећи, јер се ништа но зна. Али, кад се узме у вид, да он ни у ком случају не може бити искључиво дело г. Л. Пачуа, пошто је њему тек јуче, тако рећи, пало у део да га изради, а то је и сувише кратак рок, него да су, пре њега, тај исти несрећни буџет за ову годину склапали и г. М. Радовановић по својим теоријама и г. Сава Грујић по здравој памети, — онда се од прилике може знати какав ћемо у опште буџет добити. Пада нам на памет она пословица о многим бабицама, пада сигурно и вама.

Па ипак, није влада крива, ни ова ни она стара, што је све тако било и што буџет данас мора на врат на нос да се ради. Не. Томе су искључиво криви ненормални односи у радикалној странци и радикалном клубу, као год и свему другом што се до сад у Скупштини урадило и што се није урадило. Помирили се, а нису се помирили; ујединили се, а нису се ујединили, те се не зна, ни ко води ту целу огромну странку ни куда треба да је води. Сваки је у њој на свој рачун вођ и сваки би хтео, да сви остали раде онако како он хоће. Не у ситницама, не у споредним питањима, већ у најосновнијим појмовима, чак у погледима на државу разликују се данас они људи који носе исто партијско име и обележје. Не верујете? А чиме би се онда могли објаснити они силни финанцијски посланички предлози у клубу који су, наравно, пропадали и морали да пропадну, али који у исто време најочитије доказују, да јединства, или ако хоћете, правога јединства у радикалној странци данас више нема. Мучи се, петља, крпи, навија, натеже да се одређено и сложно пође напред, па се не може; нема више оне једнодушности и дисциплине, која је некад била најјача страна радикалне партије. То је факт неоспоран, непобитан факт, с којим се мора рачунати.

А то је одиста штета. У тренутку, када је радикална странка требала и морала да да̂ парламентаризму српском сигуран стожер, око којега би се кретао цео државни живот, показало се, да ова није кадра да то учини. Не зато што можда ноће, него што не може. Људи, који су данас у њој, ишли су разним путевима: има их који се нису ништа променили за ових последњих двадесет година, који још и данас верују оно, што им је причала „Самоуправа“ не ова данашња, него она стара. Има их других, који су у току времена одбацили много што-шта из оног првог радикалног агитационог програма, па сасвим друкчије данас гледају на државу и на рад у њој. А у средини између те две крајности налази се много неодређених, несређених елемената, који се поводе час лево час десно, без циља и без плана. И ето зато данашња скупштина, оваква каква је не може ништа да учини, покрај најбоље воље не може.

Хоћете ли да вам причам причу о црвеном врапцу?

Руси о положају

Руска телеграфска агенција јавља из Порт-Артура: Овде и у Манџурији све је мирно. Очевидно је, да обе стране концентрују своје трупе. Синоћ су се на мору код Талијенвана могле видети многобројне ватре, но на скоро беху погашене. Оправљање лађа, које су оштећене експлозијом мина, енергично се врши, тако да ће на скоро моћи опет бити способне за службу. Царски намесник је лично расмотрио батерије и захвалио артиљеристима, којима је за њихово држање у битци од 27. пр. мес. разделио Ђорђеве крстове.

Вели се, да се је јапанска флота поделила. Један део чува искрцавање код Чемулна и Фузана, други штити јапанске обале од напада владивосточке ескадре. Становништво у Манџурији свуда радо продаје трупама коње и профијант.

По једној јапанској вести код Јапанаца не примећује се подизање патриотизма. По изгледу вештачки изазват рат непопуларан је и код највећег дела становништва, које носи све финансиске терете рата. Вест, да су Кинеске гомиле светине у околини Инкад покидали телеграфске и телефонске жице и да је сувоземни саобраћај са Даљнијем прекинут измишљене су и то само за то, да, би се распалио патриотизам код Јапанаца.

По вестима из Пекинга Јапан је отправио у Манџурију велику количину материјала за фалсификовање руских кредитних билета, да би тиме оштетио руску државну благајну. Ова вест има за сврху, да упути Јапанце на прављење лажних руских кредитних билета, која би Руси по свршетку рата морали исплатити.

Власти у Гирингу и Цицикару позивају кинеско становништво, да се понаша мирно, да се поверава руским властима и да не верује гласовима, што их Јапанци растурају.

Утисак руске изјаве

Званично саопштење руске владе учинило је необичан утисак у Европи. И потпуно непријатељски према Русији расположени листови признају да је та изјава руске владе необично важан докуменат за историју овог рата и диве се отворености њеној, са којом она признаје да је ратом изненађена. Но из те изјаве читају они још и потпуно самопоуздање Русије, које потиче из сазнања о својој снази и моћи.

Бој код Порт-Артура

О последњем нападу јапанске флоте на Порт-Артур јавља адмирал Алексејев, да су у њему учествовали 16 јапанских бродова. Борбу је прихватила руска флота потпомогнута обалским батеријама. Више јапанских бродова оштећено је. Руски губитци су били 5 рањених официра, 14 мртвих војника, 69 рањених, на бродовима, 1 мртав, 1 тешко и 4 лако рањених на батеријама. Јапанци су се нагло повукли.

Петроградски митрополит Антоније написао је цару Николи ово писмо:

Премилостиви Господару!

О светлим данима Рождества Христова поздравио сам ја Ваше Величанство с празником мира и божјег благоволења дајући израза уверењу да ће се мир одржати.

Својствено је хришћанском срцу да жели мир, но нечастиви незнабожац не зна за тај осећај. И ево је вероломни Јапанац усудио се да развије ратну заставу против руског народа. Уздрхтала је од негодовања Света Русија. Као бурни морски вали разнео се по њој убојни поклич. Русија уме мир чувати, но уме и непријатеља одбити. Крепких груди устаће она сва као један човек за цара свога, за цркву своју и за драгу отаџбину. Видела је она годинама Самозванштине, преживела је налетање Шведа и навалу Наполеонове војске. Но господ је био њен помоћник и моћан заштитник. Непријатељи су ишчезли као дим. А света Русија изашла је из ових борби у сјају величине, порасла је, раширила се на лицу земље, постала је крепка, силна, моћна, непобедима. С нами Бог, разумијејте језици и покорјајте сја, јако с нами Бог.

Храбро Господару! Кто Бог вељи, јако Бог наш. Молитва наша за тебе усрдна је, оданост наша теби силна је. Молићемо се Богу неуморно, но умећемо, као затреба, и умрети за веру, за тебе и за отаџбину. Располажи с нама и с нашим иметком. Устреба ли — цркве и манастири принеће драгоцене украсе светиња својих на олтар отаџбине. Поборника имамо у Христу Господу и у молитви појимо: Дерзајте убо, дерзајте људије Божији: ибо тој побједит врати, јако всесилен. Амин!

Теби, Господару, као државном вођу сверуског христољубивог победносног воинства спроводим из Александро-Невске Лавре у име благослова икону светога витеза руске земље, благовременога Кнеза Александра Невскога, да он помогне у борби с нечастивим. Теби и целој руској војсци. Икона је освећена над ћивотом светитељевим моштију. Нека те Господ благослови, нека те Господ храни, драгога цара нашега! Вашег Императорског Величанства најоданији слуга и богомољац Антоније митрополит петроградски.

На ово дирљиво писмо, одговорио је цар Никола:

Искрено Вам благодарим владико, и допуштам да се копија Вашег писма штампа. Икона ме је особито тронула.

Јутрос у 8 часова и 40 минута у млекаџиници Ђоке Стефановића у Дубровачкој улици, до самог Трговачког суда десио се један крвав догађај. Мита Михајловић, комита убио је из револвера Ђоку Аћимовића такође комиту. Дознавши о томе догађају, ми смо одмах послали једног свог сарадника, да се о целој ствари распита, те смо због тога у стању да тачно и сигурно обавестимо наше читаоце о овој крвавој драми, о којој се глас муњевитом брзином разнео по целом Београду.

Узрок убиству

По исказима убичиним, убиство је учињено нехотично. „Као и обично“, прича Мита, „дошао сам с Ђоком на доручак у млекаџиницу. Чим смо сели, Ђока се у шали поче препирати с млекаџијом око доручка. Кад му млекаџија шалећи се, рече, да нема ништа за доручак, Ђока такође у шали извади револвер и напери на њега. На то се и ја, који сам дотле ћутао, умешах у њихову препирку. Извадих револвер, запнем ороз и рекнем Ђоки у шали, да ћу и ја на њега пуцати, ако он опали на млекаџију. У исти мах, не знам ни сам како, мој се ороз окине, разлеже се пуцањ. Ђока се ухвати руком за десну страну, другом руком спусти свој револвер полагано за појас, поведе се неколико корачаји, шта је даље било ја не знам јер истрчах одмах на поље.“

Овако је он описивао цео догађај на ислеђењу. Међутим сведоци, који још нису испитани, тврде, да је узрок убиству, била свађа, која је дуго трајала.

Убица

Убица Мита Михајловић је тек у двадесет и другој години. Родом је из Крушевца, још 93-е године утекао је из [Бугарске, од десете године] служи у Београду, а пре две године ступио је у комите. После јесенашњих борби у Маћедонији, он се пред Митров-дан, вратио у Београд. По занату је млекаџија. писмен је, нежењен, Србин православне вере. Малога је раста, ситног лица, испалих јабучица, браде јако истакнуте; цео израз лица је несимпатичан и подмукао. Од одела има обичну маћедонску капу ћепе, цемедан, два велика шарена појаса, црвене чакшире, комитске калчине и пречанске опанке. Револвер му је врло велики и великог калибра.

Убијени

Убијени Ђока Аћимовић, родом је из Струга (охридски округ), година је од прилике истих као и убица, такође Србин православне вере и нежењен. Растом је нешто виши и развијенији од Мите. По занату је касапин и бавио се више година у Влашкој. У Београд је дошао заједно са Митом и становао је цело време заједно с њим. Куршум га је ударио више десне сисе и изашао на леђа између плећака. Пренесен је у болницу ради секције.

Искази сведока

Искази сведока донекле се слажу с исказима оптуженога. Већина мисли, да је убиство било нехотично; међутим, кувар, који је у том тренутку био у млекаџиници вели, да убијени Ђока није био извадио револвер. Ако је то тачно, онда ће цео догађај можда изаћи у сасвим другој светлости. Истрагу води писар кривичног оделења г. Коста Туцаковић.

Субота, 7. фебруара. „Ромео и Јулија“, трагедија у шест чинова, од Шекспира, с енглеског превео Др. Лаза Костић.

---

Недеља, 8. фебруара: Дневна представа: „Еквиноцијо“, драма у четири чина, написао Иво кнез Војновић. — [недостаје реч] — Музика од Ст. Биничког. — Вечерња представа: „Мадам Сан-Жен“, комедија у четири чина, написали Сарду и Е. В. Море.