Петроградски митрополит цару

Петроградски митрополит Антоније написао је цару Николи ово писмо:

Премилостиви Господару!

О светлим данима Рождества Христова поздравио сам ја Ваше Величанство с празником мира и божјег благоволења дајући израза уверењу да ће се мир одржати.

Својствено је хришћанском срцу да жели мир, но нечастиви незнабожац не зна за тај осећај. И ево је вероломни Јапанац усудио се да развије ратну заставу против руског народа. Уздрхтала је од негодовања Света Русија. Као бурни морски вали разнео се по њој убојни поклич. Русија уме мир чувати, но уме и непријатеља одбити. Крепких груди устаће она сва као један човек за цара свога, за цркву своју и за драгу отаџбину. Видела је она годинама Самозванштине, преживела је налетање Шведа и навалу Наполеонове војске. Но господ је био њен помоћник и моћан заштитник. Непријатељи су ишчезли као дим. А света Русија изашла је из ових борби у сјају величине, порасла је, раширила се на лицу земље, постала је крепка, силна, моћна, непобедима. С нами Бог, разумијејте језици и покорјајте сја, јако с нами Бог.

Храбро Господару! Кто Бог вељи, јако Бог наш. Молитва наша за тебе усрдна је, оданост наша теби силна је. Молићемо се Богу неуморно, но умећемо, као затреба, и умрети за веру, за тебе и за отаџбину. Располажи с нама и с нашим иметком. Устреба ли — цркве и манастири принеће драгоцене украсе светиња својих на олтар отаџбине. Поборника имамо у Христу Господу и у молитви појимо: Дерзајте убо, дерзајте људије Божији: ибо тој побједит врати, јако всесилен. Амин!

Теби, Господару, као државном вођу сверуског христољубивог победносног воинства спроводим из Александро-Невске Лавре у име благослова икону светога витеза руске земље, благовременога Кнеза Александра Невскога, да он помогне у борби с нечастивим. Теби и целој руској војсци. Икона је освећена над ћивотом светитељевим моштију. Нека те Господ благослови, нека те Господ храни, драгога цара нашега! Вашег Императорског Величанства најоданији слуга и богомољац Антоније митрополит петроградски.

На ово дирљиво писмо, одговорио је цар Никола:

Искрено Вам благодарим владико, и допуштам да се копија Вашег писма штампа. Икона ме је особито тронула.