Политика 1904

Дан: 8. фебруар 1904.

  • Дневне вести

    Забава

    Синоћну забаву, коју је приредио српски Добровољачки Савез, код Коларца, посетио је већи број грађанства.

    Министарска седница

    Синоћ у 6 часова држана је у министарству спољњих послова министарска седница под председништвом самога Краља.

    Краљевић Александар

    Данас је Краљевић Александар полагао испит из геометрије и зоологије и тиме завршио своје испите. Показани успех био је врло добар.

    Манифестација

    Ђаци 7. и 8. разреда свих трију београдских гимназија држали су јуче по подне заједнички скуп, на коме одлуче да јавно манифестују своје симпатије према Русији пред руским посланством. Са збора се крену у групи певајући Милетићеву химну и вичући „Живела Русија“. Како г. Мурајев не беше у посланству, они се упуте његовом дому, где су такође манифестовали. Одатле се мирно разиђу.

    Комита

    Пошто је завршена истрага, која је вођена над Митом Михајловићем, комитом, због убиства, које је јуче извршио, то је данас спроведен суду. Убица је потпуно равнодушан и спокојан те се на њему не показују никакви знаци кајања.

    Црква у Тополи

    До првог фебруара стигло је за цркву, коју Краљ мисли подићи у Тополи око 10 нацрта из Србије и са стране. Те нацрте прегледала је комисија у којој су г. г. Валтровић, Андра Стефановић и др. Ђорђевић. Данас у пола три по подне били су сви нацрти изложени у маршалату. Улаз је свакоме допуштен.

    Награде

    И присуству Њ. В. Краља, данас у 11 и по сати отворена су писма у маршалату конкурената за скицу Тополске цркве и комисије, састављена од г. г. Михаила Валтровића, проф. Велике Школе, Андре Стефановића, проф. Велике Школе и Драгутина Ђорђевића, архитекте Министарства Грађевина, одредила је овој господи награде:

    1. Г. Никола Несторовић, архитекта Министарства Грађевина — 1.000 дин.
    2. Г. Владимир Поповић, подархитекта Министарства Грађевина — 700 дин.
    3. Г. Душан Живковић, виши архитекта Министарства грађевина — 400 дин.
    4. Г. Милорад Рувидић, архитекта Министарства грађевина.
    5. Г. Петар Поповић, архитекта Министарства грађевина.
    6. Госпођица Јелисавета Начићева, архитекта општине београдске.

    Комисија предлаже, да се последњој тројици да награда од 300 дин. свакоме.

    Неће га

    Дознајемо, да избор г. Душана Спасића за председника пољопривредног друштва наишао у меродавним круговима и код народних посланика на толико негодовање, да су сви изгледи, да ће се пољопривредном друштву одузети државна субвенција, у случају да г. Спасић не буде поднео оставку.

    Комитска порука аустријском цару

    У четвртак је примио у Бечу цар Фрања Јосифу у аудијенцију католичког надбискупа из Софије, Менинија. Овај је у проласку за Рим примио се мисије, да цару Фрањи Јосифу изјави поруку софијског маћедонског комитета, да ће овај обуставити сваку револуционарно акцију док се реформе не изведу.

    Укидање трошарине

    Јутрос је у Скупштини прошао предлог по коме ниједна општина по варошима не сме да уводи трошарину, сем Београда и Ниша који не подлеже под ту одредбу.

    Мали комита

    Јуче по подне позаваде се пред народним позориштем два дечака, који су ђаци те у тој свађи један од њих, по имену Светислав Караџић извади нож и њиме тешко обрани свога противника. Повреда је опасна па је повређени дечко морао бити пренесен у болницу.

    Председник клуба

    На синоћној седници Рускога Клуба изабран је за председника г. Миленко Веснић.

    Пошто је вата?

    Многи покушавају да се користе руско јапанским ратом, па ма и на непоштен начин, што у осталом није ништа ново у оваквим приликама. Исто су и код нас покушали неки агенти вате. Чувши да нашем Црвеном Крсту потребује повећа количина вате, они поднеше своје понуде са ценама 20% скупљим но што је била, образлажући то нагло скакање неким лажним депешама о поскупљењу вате услед рата. Ово није први пут што странци покушавају закључивање куповине или продаје на овакав начин, зато би требало добро отворити очи са киме се тргује и коме се набавке поверују.

    Једна варалица

    Рајко Јездић варалица наплаћује огласе на наш рачун. Упозоравају се сва господа, која имају своје огласе код нас, да му ништа не дају, јер им се ништа неће признати.

    Забава

    Удружење Трговачких Помоћника приређује данас у недељу 8. фебруара у Хотел „Славију“ забаву са игранком у корист свога листа.

  • Писмо из Петрограда

    Петроград, 29. јануар 1904.

    Рат који је био толико непопуларан учинили су Јапанци својим изненадним нападом популарним. Политика коју је наша дипломација водила на Далеком Истоку, и која је тражила толико жртве и материјалне и моралне (сетите се само наших последњих жртава у Турској), постаје предмет живих дискусија. Нико више не мисли да је она тако плиткоумна, а још мање неумесна и несавремена. Јапан је, потпомогнут са различних страна, био безобзиран у својим претензијама. Његове амбиције прелазиле су далеко сферу наших интереса и задирале су у права која смо ми стекли, а његова дрскост, уверени смо, премаша његове силе…

    После првих извешћа у нас је наступила велика узрујаност. Свугде се говори само о рату и о јапанској превари. Можда нико у Русији не осећа тако сваки и најмањи губитак као ми, Петрограђани. Многе су се лађе и градиле у Петрограду, ми смо се дивили њима и присуствовали њихову спуштању у море. Још пре годину дана ови смо испратили Цесаревича, када су га из радионице кронштатске спуштали у Неву, и послали по њему своје поздраве далекој нам браћи на Крајњем Истоку. Изгледа нам као да је и он живи створ, којег смо ма овде однеговали, један део нас самих. И он, наша, можда, најбоља лађа, у коју смо ми наше најлепше наде полагали, са 170 топова најновијег система, са 600 људи команде, да стоји срамно осуђена у унутрашњем заливу, без правог боја, без окршаја када се непријатељ размеће… То боли.

    Познато Вам је, шта чини код нас лична иницијатива. Ви знате да она чини много више него ма где другде. Место да се утроши на велика механичка предузећа, као друге, она се троши на побољшање стања бедних и потиштених. Она ту иде до фанатизма. Како је тек расположење у такоме друштву кад осети да држава пати — сваки је рат патња — и да пати неправедно, да је изазвана, увређена.

    Осећаји народнога поноса и дубоко укорењена правичност и према себи и према другима потресли су наше друштво до дна. Оно одавна није било занесено ратничком бујицом као сада. Све тражи рата, и старо и младо, и богато и сиромашно, све тражи брзе акције, страшне акције, која уништава, сатире. — Све нуди своје услуге; и студенат и стари ратник и седи професор и младе девојке и грађани престонице и паланчанин и сељак и трговац… Све се дало на посао, ове хоће својим радом да ускори догађаје, сви хоће да учествују у њима, да их крећу.

    Руски колос се покренуо. А он је страшан. Страшан је за то што се не боји смрти. Он даје свој живот и за мање ствари, а камо ли за — отаџбину. А то је најстрашније оружје…

    Руско друштво живи сада интензивним, пуним животом; ретко му се даје прилика да тако презре своје ја, а у исто време да га тако високо цени. Да се то разуме треба га познавати боље, много боље него што је обично. Тај је осећај заносан и он опија; он само сада у њему и њиме живи.

    Руско друштво не тражи само победу…

  • Руско-јапански рат

    Руси у Кореји

    Рајтеров биро јавља из Сеула, да је приспело 2000 Руса у Витсју и 300 у Чанлијеиченг. Очекује се судар у провинцији Пингјанг.

    Кинески разбојници

    Једна чета кинеских разбојника (Хуихуза) од 180 људи на коњима напала је једну железничку станицу у близини Мукдена. Дочекали су их 80 козака, на шта су се разбојници дали у бегство. Погинуло их је 88, остали су умакли.

    Издата је наредба, да се ни једном од кинеских разбојника не даје пардона.

    Река Јалу

    Руском војском на реци Јалу командује генерал Черпицки. Ушће реке затворено је торпедима, а на обалама су подигнута утврђења и снабдевена топовима.

    И јесмо и нисмо

    Бедни посланик корејске „империје“ у Лондону, заборављен потпуно од своје владе, не може да се отресе енглеских новинара, који долазе да га интервјувишу. Кад га је један питао како стоји с неутралношћу Кореје, он је одговорио: „Па ми и јесмо неутрални и нисмо. С политичког гледишта ми смо неутрални, но нисмо с географског, нити можемо бити. Јер било би лудо, кад би моја влада покушала, да силом спречи било Русе било Јапанце да не упадају у Кореју. Мудрост налаже мојој влади, да чува живот својих грађана и да пусти странце, нека се расправљају оружјем, како знају. То је наша неутралност!“

    Излишна ствар

    Пошто су Јапанци заузели корејску престоницу и самога цара „узели у своју заштиту“, корејска влада издала је проглас народу корејском, како је њихов цар милостиво дозволио јапанској војсци, да се слободно крећу и пролазе кроз Кореју.

    Јапанске паликуће

    У Шангају изгорела је до темеља зграда руског конзулата. Пропао је сав намештај, архива, а сам конзул једва се спасао. Необјашњиво је од куд је ватра букнула, но у Шангају се у опште држи да су ватру подметли тајни агенти јапански.

    Немачке болнице на ратишту

    Цар Виљем је ставио до знања рускоме цару и јапанскоме цару, да немачки лазарети у Чингтау и Јокохами стоје на расположењу за војнике, који се у рату ране.

    Јапански рањеници

    Из Чифуа јављају „Њујорк-Хералду,“ да је тамо на отвореном мору нађена једна џунка (Кинеска барка једрењача), а у њој 36 јапанских рањеника.

    Љубав америчких жена према Јапанцима

    Из Њујорка јављају да америчке жене припремају велику акцију за помоћ црвеноме крсту у Јапану.

    Крв није вода

    Један део клаузенбуршке универзитетске омладине послао је јапанскоме посланику у Бечу депешу, у којој изражава своје симпатије за Јапан и моли посланика да ово саопшти целој јапанској нацији. Никакво чудо, кад се има у виду монголско порекло ове дичне омладине, јер крв није вода.

    Шаљиви Енглези

    Сарадник лондонског „Дели-Теграфа“ за војне ствари светује Русима, да што пре закључе с Јапанцима мир. Он вели, да Русија више нема флоте, а да сувоземне војске никад није ни имала, у ствари, већ само на хартији. Чудновато, како Енглези не сматрају за истину не оно што је истина, него оно што би они волели да је истина. Ми сумњамо да ће се Русија много обазирати на те милостиве савете, које им Енглези тако пријатељски дају. Много би боље било, да сузе, које сад са Русијом лију причувају за своје драге Јапанце, јер им могу затребати.

  • Америчка нота, Немачка, Аустро-Угарска

    Већ два дана како немамо никаквих важних гласова са бојнога поља и чак ни сами специјални дописници нису сматрали за потребно да рашире никакву нову лажну сензациону вест. То вреди забележити после читаве навале од фантастичних информација које смо имала за последње две недеље. Ово ефемерно затишје може се објаснити тиме што се на суву с обе стране заузимају згодни положаји, на мору траже нове тачке за сукоб. Тако можемо остати без икаквих прецизних извештаја по неколико дана, а после тек наступиће опет читава бујица од најразличнијих информација.

    У овом тренутку политичке кругове још занима америчка нота о неутрализацији Кине и Кореје. Амерички министар спољних послова, Хај, као што је познато нашим читаоцима, предложио је кабинетима Великих Сила да се за време рата и после рата призна неутрализација небеснога царства и Кореје, тако да се интегритет ни једне ни друге територије не сме да окрњи, ма какав био исход рата између Русије и Јапана. Све више избија на видик да америчка влада Манџурију није рачунала у саставни део Кине, због тога се очекује повољан одговор руске владе. Енглеска влада је пристала у начелу на амерички предлог, али она још није одредила своје држање. Изгледа да је Енглеска влада вољна да прецизира амерички предлог и да му да други облик, али ће то можда учинити тек после каквих оскуднијих гласова са бојнога поља. У сваком случају, положај ће бити врло деликатан, и ако се све силе повољно одазову предлогу америчкога министра, онда се оне још од сада ангажују да се зараћене стране не смеју разрачунавати на рачун Кореје и Кине. Трошкове би могао платити само Јапан, јер Русија, у случају победе, може само дефинитивно да утврди свој положај у Манџурији.

    Држање Немачке још увек је врло резервисано. Али од почетка овога рата још увек се верује да се Немачка мисли користити овим садашњим заплетима да се приближи Русији. У случају да се рат окрене одсудно на штету Јапана, Немачка би сигурно изазвала какву силну диверзију у Европи, само ако би се Енглеска умешала на Далеком Истоку. На тај би начини Немци задовољили и дубоку мржњу коју већ две године гаје противу Енглеза, и у исто доба можда дошли и до каквих концесија.

    Лондонски „Дејли Мејл“ публиковао је пре неки дан сензациону информацију, да је Аустроугарска послала озбиљну опомену Турској и Бугарској и запретила је да ће послати војну експедицију у Маћедонију ако се тамо наруши мир. Ова вест још није званично потврђена, али изгледа да она узнемирава политичке кругове и у Аустроугарску сумњају да хоће да се користи заузетошћу Русије на Далеком Истоку да би задобила какве уступке и да би повратила свој утицај и свој престиж на Балканскоме Полуострву. Бечки дописник „Тана“ признаје да Аустроугарска има задњих намера да се користи руско-јапанским ратом и да у ма ком облику, пође напред у Нови Пазар, ка Скопљу и Солуну. Према изјавама графа Голуховског у делегацијама излази да „Танов“ дописник нема право. Али ко зна, чим избије први симптом да ће у Маћедонији поново букнути устанак, можемо дочекати да бечка штампа отпочне да труби да убеди Европу да је потребна промена тактике и да је преко потребна „привремена“ окупација извесних вилајета да би се на Балканскоме Полуострву одржао мир.

  • Из једног приватног писма

    Пријепоље, 1. фебруара 1904.

    Овамо је изгубљен сваки компас и човек просто не зна, на коју страну да се окрене: у страху од Аустрије претерали смо у верности Султану и саме чистокрвне Турке, и сад место да се обрадују томе и нас пригрле, они нас просто на просто даве. Разлоге за то на оваквом месту и у овакво време тешко је наћи… Сулејман-паша све то добро види и разуме, али му смета то, шта с једне стране крије у дубини душе велику мржњу према Србима, а с друге нема ни потребне енергије да ствар поведе правилним путем. То је политичар старога кова, који мисли да се све може лепим речима, забашуривањем и лажним обећањима. Та слаткоречива политика с једне, аустријско бушкарање са друге и доскорашњи несрећни односи између Србије и Црне Горе с треће стране довели су до таквог стања, које се на први поглед не да разумети: баш у овим крајевима, где би Турска требала да буде мања од макова зрна и да влада потпун ред и мир, дешавају се такве страхоте и врши такав притисак, као нигде више у турској царевини, што ће рећи као нигде више на свету, јер власт одавно није господар ситуације, него поједини зликовци.

    Док аустријски агенти облећу сељаке и маме их лажним обећањима, дотле турски голаћи потпаљују и руше српске школе. Турска власт, свесно или несвесно, иде руку под руку са Аустријом и копа гроб својој сопственој царевини… Где она не сме да удари на Србе, ту намигне на зликовце, и ствар брзо иде а људи, жене, деца муче се и убијају, а мал им се односи…

    … Једном речи ми вам овамо живимо у мукама: Аустрија нас мрзи, што смо јој окренули леђа; Турци нас даве, што смо им се предали на милост и немилост. Како ли ће тек бити, кад Фејзо и други зликовци дознаду да је Русија заратила с Јапаном? Замислите, још рат није ни објављен, а по варошима се већ осећа нека живост и заједљиво смешкање…

    Што нам је најчудније, и Србија и Црна Гора заузимају се за Маћедонију, која је бело перје при нашим јадима, а на овај крај, од кога више зависи судбина српског народа, нико и не помишља. Откуда то, то ми не знамо. Ако Србија и Црна Гора не могу издејствовати једног заступника, звао се он консултовачки агент или како друкче, свеједно, зар не могу сажалити, да овамо пошље бар свог […]? Докле год се у том правцу штогод не учини, овамо се никад не може предвидети, шта носи дан а шта ноћ, и сваки час може букнути жар, који би и Србију и Црну Гору захватио…

    Ако оне не виде важност овога краја, за цело грехота је и срамно тражити од голе душе, која се рани овсеницом и живи под турским бичем да она то увиди и да се чува од аустријских колача…

  • Кратке вести

    У Букурешту је умро генерал Пенковић, румунски делегат у европској дунавској комисији.

    Из Цариграда јављају да су односи између Турске и Бугарске из дана у дан ове јаче запети.

    Општинска власт у шпанском граду Билбао забранила је звонење у црквама. Образложена је забрана тиме што је лупа звона шкодљива за болеснике, а несносна за здраве људе.

  • Из Србије

    Ваљево, 3. фебр. Овдашњи жандарм Здравко Вуковић, у друштву са бившим жандармом Јевремом Росићем наоружан је напао ноћас на благајника овдашње пиваре у пиварској згради. Пошто им је пуцање било безуспешно, то су шенлучећи отишли путем за Бајину Башту. — Како је уредништво извештено, оба зликовца налазе се у рукама власти.

    Горњи Милановац, 4. фебр. Ноћу између 2. и 3. ов. месеца непознати зликовац запалио је кућу Живојина Живковића из Живковца у срезу качерском. Кућа је изгорела сва заједно са стварима. Штета износи око 1500 динара.

    Куршумлија, 1. фебруара. 1. ов. мес. тешко је рањен на овд. пијаци Радоје Драгутиновић, чувар шума из Рудара. На Радоја је пуцано из револвера а мисли се да је овај покушај убиства учињен из освете, јер је учинилац непознат.

    Цариброд, 4. фебруара. Данас је бугарска полиција тукла и злостављала српскога поданика Профира Ћирића, кујунџију. Профир је толико тучен, да је данас умро.

    Врање, 5. фебруара. Марјан Стојановић из Дејана, у друштву са својом женом Марицом и Влајком Младеновићем, ондашњим убио је секиром Вучка Стојановића, тамошњег земљоделца. Марјан је у бегству.

  • Ситнице

    Неутралност

    Данске новине „Политикан“ доносе из пера сатиричара Евалда ову скицу:

    Свети Петар ступи пред престо свевишњега и рапортира му, да је отпочео рат између Русије и Јапана.

    Тек је св. Петар свој рапорт свршио, пада анђео руски на колена пред Богом: „Помози, Господе, Русима, правоверној деци твојој!“

    Француски анђео шапуће на десно уво поверљиво Господу: „Помози Русима, иначе ће твоја Француска банкротирати!“

    Енглески анђео се почеше иза ува и добаци: „Дај, Господе, Јапанцима победу, да не би морали и моји Енглези носити кожу на пазар!“

    „Скрши и сурвај у пропаст и једне друге“ уздахну кинески анђео из дубине душе своје.

    „А где је јапански анђео? Њега не видим овде!“ рече Господ.

    „То подмукло отворење искрало ми се с неба и ено и њега у рату!“ — одговори св. Петар.

    Господ их погледа све мирно и хладно. На његовом лицу се није могло ништа прочитати.

    „Чуј Петре! — рече најпосле. — „И ми ћемо за сад остати неутрални!“

  • Репертоар Српског Краљевског Народног Позоришта

    Недеља, 8. фебруара: Дневна, представа „Еквиноцијо“, драма у четири чина, написао Иво кнез Војновић — Ужички. Музика од Ст. Биничког. — Вечерња представа: „Мадам Сан-Жен“, комедија у четири чина, написали Сарду и Е. В. Море.

    Уторник, 10. фебруара. „Птичар“, оперета у три чина од М. Вита и Ахелда. Музика од Карла Целера.

    Четвртак, 12, фебруара: „Ливничар“ комендија У четири чина (пет слика) написао Жорж Оне, превео с француског М. Ђ. Глишић.

    Субота, 14. фебруара: „Прослава стогодишњице првог устанка“.

    Недеља, 15. фебруара: Дневна представа: „Саћурица и шубара“ шаљива игра у четири чина, с певањем од Илије Округића скица. Вечерња представа: „Отело“ трагедије у пет чинова, од Шекспира, превео Н. Н.

  • Лов на људе

    Превод с енглеског

    (Наставак.)

    — Па разуме се! Било је тамо горштака, који не трпе да им се друг, низашта, опљачкан оставља у прерији. Ето, старе животиње! и Рубе указа на своју кобилу. — А пушку сам оставио Нилу, у размену, видећи да је ова, коју ми је он дао, боља.

    — Тако си био на чисто са Рапаезима?

    — Што се тога тиче, момче, то зависи од тога шта ти зовеш бити на чисто. Видиш ли ти ова обележја, ове зарезе са стране?

    Ловац показа низ малих зареза на кундаку своје пушке.

    — Видимо! видимо! викнуше више њих.

    — Има их пет, јелте?

    — Један, два, три… Да пет.

    — Толико Рапаеза! Рубеова прича свршена је.

    Лажни трагови. Ловачко искуство.

    [Недостаје остатак текста]