Министар унутрашњих дела г. Стојан Протић поднео је Народној Скупштини један законски пројект, по коме би требало Рибарску Бању уступити Врачарској Штедионици у експлоатацију за време од четрдесет година.
Г. Протић констатује општи познати факат да држава не може ла се занима уређењем наших бања, а за овај специјалан случај, у спроводном акту уз пројекат, вели: „Убеђен да се погодбе за успешно развиће и напредовање бање рибарске налазе у приватној иницијативи привременог концесионара, и налазећи да су државни и интереси бање у довољној мери обезбеђени у законском предлогу, част ми је умолити Народну Скупштину да изволи понова узети у претрес предлог мог претходника и тиме осигурати напредовање и будућност ове бање, која је и за ове три године приватне експлоатације у рукама привременог концесионара показала знатне напретке“.
Поред оваквог одређеног исказа министровог и поред тога што он наглашава материјалну солидност привременог концесионара т. ј. Врачарске Штедионице — налазе се људи који ремете овај посао једино зато да Рибарска Бања и даље на вјеки вјеков остане неуређена, те да њени посетиоци и даље живе по влажним страћарама и крај свију осталих досадашњих неприлика.
Какве нове повољније понуде играће само улогу једног обичног маневра у смислу „обећање — радовање“ са сигурним ресултатом, ла би се уређење Рибарске Бање за вечита времена обесило о клин на општу штету.
Изгледа да ће ситничарења и површност и овом приликом ликовати, ако се не би десило оно што треба да се деси: да паметни људи буду у надмоћности, те да добро проучени министров пројекат буде свршено дело.