Руски план

Специјални извештач једног француског листа с бојног поља имао је прилике да говори с вице-краљем Манџурије Алексејевом, који му је о руском ратном плану дао врло интересантне податке. Наравно, детаљи се држе у тајности, али у главноме његов план се састоји у овоме. Руси ни у којем случају неће прелазити реку Јалу, него ће ту чекати непријатеља. И ако су у много мањем броју но Јапанци, они ће их ту прилично дуго моћи задржати, па ће се онда постепено повлачити ка Харбину. Тек кад Јапанци на тај начин буду дубоко зашли у унутрашњост Манџурије — а што дубље, тим боље по Русе — тек онда ће Руси, којима ће дотле стојати огромне трупе на расположењу, прећи у офанзиву.

То је иста тактика које се Кутузов држао против Наполеона и према мишљењу свију стручњака, та је тактика за ове прилике и најбоља. Руси неће само да победе Јапанце; они хоће да их потпуно униште, а то најбоље могу постићи ако их што више намаме у унутрашњост и одвоје од воде. Па пространим манџурским равницама моћи ће Руси изванредно да употребе своје многобројне козачке регименте. Шта ће Јапанци моћи учинити против те каваљерије не може се унапред рећи. Њихова коњица ништа не вреди; то Руси врло добро знају зато тако и поступају.

Ратно лукавство

У Токијо су стигли гласови из руских извора, по којима су ратни бродови „Севастопољ“ и „Петропавловск“ јако оштећени. Јапанци мисле да те вести нису тачне и да их Руси шире, да би обманули Јапанце.

Јапанске намере

Како јапанци сматрају животне намирнице као ратну контрабанду, то се мисли, да су ови учинили план, да руско поморско утврђење Порт-Артур глађу приморају на предају. О томе јављају из Порт-Артура: по заповести царскога намесника Алексејева образује се један добровољачки корпус за одбрану утврђења. Добровољци добијају од државе оружје, храну и, ако је потребно, одело. На хоризонту се с времена на време појављују непријатељски бродови. Према пронетим гласовима јапански бродови још се налазе у руским водама. Узима се да Јапанци све животне намирнице, што су одређене за Порт-Артур сматрају као апсолутну ратну контрабанду. После борбе од 27. пр. месеца изгледа ла су Јапанци увидели да на тај начин не могу нахудити Порт-Артуру те су ставили себи у задатак да га блокадом приморају на предају. Сумње нема, да ће Јапанци, докле још буду имали неоспорно преимућство на мору, то јест докле не приспе руска поморска убојна сила, старати се, да ништа од животних намирница не пусте у Порт-Артур. Но докле им је то могуће да учине са морске стране, дотле је потпуно искључена могућност са сува, јер би то значило онда потпун прекид манџурске железнице а тиме и потпуну потиснутост руске сувоземне силе из приморских крајева. Међутим и најпростијем лајику је јасно, да Јапан није дорастао томе. Порт-Артур је у уосталом још снабдевен животним намирницама за више месеца.

Кинески устанак

Држање Кине за сада је строго неутрално, али је у питању, да ли ће Кина моћи трајно да одржи ову неутралност, пошто се вели, да незадовољство у унутрашњости земље нагло расте. О томе јављају из Вашингтона: Овде је приспела депеша команданта азиске ескадре Сједињених Држава, адмирала Евана, у којој изјављује, да је устанак у Кини врло вероватан те саветује, да се на Филипинима држи у приправности 1.500 поморских војника. Поморски департман шаље почетком марта 600 момака, који ће се кренути из Сан Франциска. Адмирал Еван саветује, да се пошаљу и речне топовњаче, које би биле штациониране на Јанцекијангу и другим рекама у унутрашњости.

Алексејев

Према последњим вестима остаје адмирал Алексејев и даље још у Порт-Артуру где има да сачека Макарова, који ће бити заповедник Порт-Артура.

Руски двор

У царском руском двору, Зимској Палати, отворена је радионица за Црвени Крст. Госпође из највиших аристократских кругова раде под личном управом саме царице, која често и сама седа за шиваћу машину.

Манџур

Руска топовњача „Манџур“ коју је почетак рата затекао у Шангају, остаје према споразуму између представнике Русије и Јапана до краја рата у шангајском пристаништу и то разоружана. О том броду су енглески листови већ неколико пута јављали час да су га Јапанци заробили, час опет да су га потопили.