Колико се гине у рату
Тек сад, кад је већ почела борба између Русије и Јапана, признаје цео свет Русији, да није желела рат. Јер да га је желела, она не би била изненађена, него би за времена спремила све што јој треба: превукла би на Исток и много више војске, и провијанта, и муниције, и спреме за рањенике. Овако мора то сад по најнезгоднијем времену да чини. А сад ће војници патити много више и од штрацана и од разних болести, које у рату често више људи покосе него непријатељско тане.
Због тога многи спомињу прошла врењена. Овај поход Руса на Далеки Исток њих подсећа на Французе, кад су под Наподвоном, 1819. године, пошли на Москву. Тада се француска „велика армија“ овако смањивала:
363.000 људи прешло је Њемен, 24 јула 1812. год; 229.000 људи стигло је до Витебоска, крајем јула; 185.000 људи отпочело је операције на Смоленск, 10 августа, 156.000 људи изашло је из те вароши, 20 августа; 134.000 људи дошло је Бородина, 7. септембра; 95.000 људи стигло је до Москве, 15. септембра; 5О.000 људи вратило се у Смоленск, 9. новембра; 33000 људи прешло је преко Березине, 28. новембра; 8.000 људи вратило се преко Њемена, 15 децембра.
А по званичним подацима Руси су заробили 100.000 непријатељских војника и закопали 243.000 лешева. Руска војска, која је Французе гонила, имала је код Калуге, средином октобра, 120.000 људи, а кад је стигла у Вилну, средином Децембра, свега још 40.000.
То поређење праве, међутим, само они који би имали разлога да се радују кад би Руси пострадали. Они заборављају, да су прилике сад ипак сасвим друкчије. Ако поход Руса на Кореју баш и тражи више жртава него у обично време, ипак бројеви неће бити ни приближно тако страшни.