Ви сте читали јуче један симптоматичан телеграм из Париза. Једном париском листу јављају, на име, да је енглески министар спољних послова, лорд Ленсдаун, прекјуче подуже конферисао са руским амбасадором у Лондону и том приликом му је наговестио да је краљ Едуард склон да понуди своје посредовање у руско-јапанском рату само кад би цар Никола то примио. Питање је да ли би на то Русија пристала; друго, да ли би на то пристао Јапан; и најзад, да ли је Енглеској у интересу да престану непријатељства кад још није ни дошло до озбиљне битке, и кад се зна да је руско-јапански рат у ствари рат између Русије и Енглеске.
Пре свега сигурно је да цар, који је био узео иницијативу за Хашку конференцију и који је, лично, прожет најмирољубивијим осећајима, у овом тренутку не може повољно да одговори на манифестације за мир, нарочито кад би оне сада дошле из Енглеске. Русија је била нападнута, њене најлегитимније амбиције биле су угрожене, и ма какво да је наличје овога рата и, ма каква да је можда била тактика петроградског кабинета да доведе Јапан до прекида дипломатских односа, очевидно је да Русији не допушта њен престиж да се повлачи испред последица рата на Далеком Истоку сада, кад се њен колосални војни апарат већ покренуо. И кад је већ дошло до тога, Русији је у интересу да пречисти ситуацију на Далеком Истоку.
Хоће ли Јапан примити посредовање? Извесно не. Јапан се, пре свега, за све време сукоба понашао агресивно и он је нападач, први је отворио непријатељства. Сем тога било би право понижење кад би токијска влада примила посредовање после познате изјаве да она неће да чује ни за какав предлог ове врсте. Јапан хоће свој спор с Русијом да изравна ратом, и догод се нада на победу, а таква му је нада допуштена, он ће окушати ратну срећу. Овакво држање може Јапан у једноме тренутку да плати врло скупо, јер је он, кад је још пре него су отпочела непријатељства одбио свако посредовање, примио на себе сву одговорност за овај рат, и према томе он ће морати да прими и све његове последице.
Енглеска већ предвиђа исход овог рата. И не само то. Већ три дана је како се говори о мобилизацији руске војске у Источном Туркестану, а данашњи листови доносе телеграме о убрзаним руским радовима на железничкој прузи која, преко Авганистана, води у Индију. И Енглези имају разлога да се боје једне моћне Руске диверзије на индијској граници. Они се, у случају рата с Русијом, боје и за своје обале у Европи. Адмирал Клоз је изјавио у последњој седници војне комисије да са̂м Лондон није довољно заштићен. (Читајте о томе наш телеграм на првој страни.) И због свега тога јучерањи телеграм о посредовању Енглеске није невероватан. Енглеска ће у једном критичном тренутку, узети иницијативу за пријатељско посредовање између Русије и Јапана. Русија би у томе случају могла одговорити да она није хтела рат, али сада кад су је већ натерали да извлачи мач, она има права да из њега извуче н све користи. Све ове околности чине да је немогуће предвидети како би једна страна интервенција могла учинити крај овоме рату, и мирољубиве манифестације морају, силом самих околности, остати узалудне.
Ето зато је руско-јапански рат тако опасан. Русија је неисцрпна у људима, а Јапан би се пре борио до последњег човека него што би пристао на какав мир који понижава. Једино би промену у томе смислу могло изазвати држање Кине. Ако се она умеша, или ако у њој букне какав револуционаран покрет, онда би интервенисале све велике силе. У том случају би руско јапански сукоб добио други карактер. Ова нова ситуација или би изазвала један општи рат или би, овога пута, учинила да се дефинитивно регулише Кинеско питање.
Како се год окренемо, видимо само ужас и овај је рат у почетку новога века исто тако велика и страховита несрећа као и бурски рат којим се завршио покојни деветнаести век.