Спавала седамнаест година

Гезина Мајер у Грампку крај Бремена, 44 године стара, спавала је 17 година без прекида. Пре него што је заспала, била је потпуно здрава, само се последњих дана жалила да има неку чудновату главобољу, да не може ништа да памти и да није у стању да чита. Тих последњих недеља пред седамнаестогодишњи сан била је често врло уморна и неколико је пута спавала по читав дан, док јануара месеца 1886, год. није сасвим заспала.

За све време спавања узимала је у себе храну сасвим добро, јела је и пила све што и њена породица, само су јој морали јело добро исецкати и омекшати. Кад је била жедна, мљећкала је устима докле год јој не би дали да пије, а сва се увек узнемирила кад би прошло време у које је обично добијала да једе. Кад су јој давали да једе, подизали су је да седне усправно и придржавали рукама да не падне.

Док је спавала, често је патила од назеба, једанпут је имала и инфлуенцу, а кад су јој дали да једе што није могла поднети, она је повраћала, — патила ја дакле као и сви будни људи. Очи су јој биле увек затворене, у сну се сасвим слободно мицала, окретала се с леве стране на десну, пружала је и скупљала ноге и руке, понашала се дакле као и сваки нормални човек кад спава.

Кад се прошле јесени пробудила, мислила је да је проспавала свега једну ноћ, викнула је сестри, да је време за устајање, и чудила се, зашто јој брат, који је пре 17 година био војник, не носи више униформу. Оцу је одмах рекла: „Отац, сад ми је глава сасвим чиста“, те су и лекари и њена породица мишљења, да се сан неће више повраћати. Памћење јој је потпуно добро, тако да се лепо сећа свију ситница, које су се десиле пре 17 година, као да их је доживела дан пре тога. Очи су јој постаде мало кратковиде, иначе лепо види. У телу је јако окрупњала, те изгледа као и друге жене њених година. Кад сам је питао, да ли је за то време сањала, одговорила ми је да није. Понашање јој је од прилике онако, како се виђа на личностима које су 17 година млађе од ње. Кад је почела говорити, мучила се испрва по мало, можда због тога што су јој, док је спавала, поиспадали зуби. И рукама и ногама могла је слободно мицати само што још тешко хода; међутим и то се брао поправља. У младости је била добар ђак и често је помагала браћи и сестрама у раду. —

Тако описује тај истинити случај у једном лекарском листу бременски лекар др. Е. Хербст, који је Гезину посматрао и за време спавања и чим се пробудила.

Та је пријатно провела свој век!