(Наставак)
Учини ми се да се стидео дела које се спремаху да чине другови му, али потреба је захтевала да се убију или похватају сви индијанци, који би се нашли на чистини; разумех да би свака примедба од моје стране била бескорисна. А ловци би се само томе смејали. То им беше задовољство и професија; и сигуран сам да су им у овом тренутку осећаји били исте природе, као и у лова-
……
Београд хоће пошто-пото да буде европска варош. Ако ни по чем другом, а оно бар по Калемегдану и Кнез Михајловој улици види се, да му то и испада за руком. Бунда, либаде, тепелук и дијамантске „гране“ виде се још само на старијим женама. Али оне нису ни изашле у шетњу што им се шета, него што имају удавачу на врату, па се због ње и са њом тискају кроз онај силан свет, а кад дођу кући, оне хучу и почињу разговор хоће ли летос своје ревматичне кости поправљати у Рибарима или у Врањској Бањи. А све што је млађе и што хоће да буде „феш“, носи се по европски и тачно пази да не изостане иза моде. И у томе се иде до крајњих граница. Ето, погледајте наше забаве. Отидите на коју од већих београдских балова, па ћете и ту видети, да сте у Европи. Код женских го врат, гола рамена — већина је „деколте.“ И то је већ дубоко укорењен обичај, који се ваљада никако више не може ни сузбити. Ове се године покушало, али никаквог успеха није било. На прве дворске забаве звате су даме у обичном оделу. Многима се од њих то није допадало, и оне су најпосле успеле умолити, да на овај скорашњи дворски бал дођу у каквој хоће тоалети. И како чујемо, затворена хаљина била је, истина, у већини, али је ипак било много, врло много и деколтованих дама.
Некако баш у то исто време, кад су наше госпође агитовале да у двор долазе у пуној балској тоалети, упути је папа Пије Десети доајену дипломатског кора код Ватикана писмо с молбом, „да се при званичним пријемима и вечерњим забавама, на којима учествују прелати и кардинали римске цркве, даме изволе дискретније деколтовати него што је досад био обичај“.
И сад је питање: Вређа ли деколтована балска женска тоалета морал? Је ли она опасна по стидљивост не само прелата и кардинала него и других људи било римске било православне цркве?
Не. Деколтовање на забави одговара једној опште усвојеној, друштвеној конвенијенцији. Што је за човека фрак, то је за жену деколтована хаљина. И кад папа жели за ватикански дипломатски кор другу конвенијенцију, која женску званичну хаљину помера за неколико сантиметара ближе врату, онда у томе треба гледати само израз особитог респекта према свештеничком чину респекта који доиста не стоји ни у каквој вези са моралом и стидом.
Кад је реч о откривању женскога тела, све зависи од тога, како ће га жена показивати или како ће човек на њега гледати. Један француски принц сасуо је једанпут пуну чашу вина некој сувише деколтованој дворској дами, само се не зна, да ли је та тако кажњена дама била сувише кокетна или сувише — ружна. Један млад француски племић, по имену Равињан, који се доцније закалуђерио, седео је приликом неког ручка до једне наивне, чедне девојке, која је као и све друге даме била деколтована. Њој у току ручка падне у очи, да он ни залогаја није метнуо у уста, па га упита: „Зар ви, Г. Равињане, немате ни мало апетита?“ А млади Равињан јој одговори: „А ви, госпођице, зар ви немате ни мало стида?“ Сирота девојка није знала зашто је то пита. Јер доиста, ничег невинијег и чеднијег не може бити него што је радост младих девојака, кад прва пут обуку деколтовану хаљину. Оне и не помишљају, да тиме износе своје „женске чари“ целом свету на видик, оне просто хоће да буду лепе и радују се својој лепоти. Радују се што их мати почиње изводити у друштво; од шипарице постала је „госпођица“, којој ће млади људи „курисати“ и које неће више играти само у школи за играње, него на правом правцатом балу. Све је то тако природно и невино, као што је природно и спремање младог човека за први бал. И он хоће да буде „леп“, и он се нада да ће нечије срце за њим живље закуцати.
Где је дакле граница, до које женске смеју ићи у откривању свога тела? Свуда и нигде. У доба Ренесансе, кад су поносите, лепе госпе млетачких племића служиле Тицијану као модели за његове Венерине слике, даме су носиле сасвим затворене свечане хаљине, па су чак и око врата везивале широку машну. Та иста хаљина ништа није ни женама у другим земљама сметала у њиховим галантним авантурама. А доцније, кад је ушла у моду деколтована свечана хаљина, облачила се у њу и најисправнија женска исто онако као и Помпадура и друге жене њезиног кова. Хаљина дакле ништа не значи. На бал могу доћи стотине лепих жена и девојака у обичајеној деколтованој тоалети, а ниједном мушкарцу и на ум да не падне, да се према њима друкчије понаша него што би се понашао кад их сретне на улици у зимским хаљинама или код куће у домаћем оделу. А кокета уме у човеку да изазове пожуду и кад је обучена у сасвим високу, затворену хаљину.
Каква ће бити женска хаљина, то зависи од конвенијенције и од моде. Конвенијенција је обичајем утврђени друштвени закон. У целој Европи носе сељанке хаљине које су до гуше затворене, а већином имају и сасвим дуге рукаве. Кад би која сељанка изашла на игру у исеченој хаљини, сви би казали да нема ни стида ни срама. С друге стране опет сељанке свуда носе кратке сукње, које по некад једва достижу до испод колена, а шта би се казало за варошанку, кад би обукла такву сукњу? У опсегу те конвенијенције мода сваке године ствара нове форме за свечану балску хаљину. Према томе, хаљина, који је направљена по законима конвенијенције и моде, никад нам неће изгледати бестидна па чак ни необична. Да ли Евина лепа кћи, што је у тој хаљини, чељаде пуно врлина или грдна грешница, за то не може да одговара — хаљина.
Нека дакле Београђанке слободно иду деколтоване на бал. Са прелатима и кардиналима римске цркве неће се тамо срести, а морал нас осталих ништа се против тога неће бунити.
Само шта ће на то рећи мужевљев или очев џеп?
У Мочиоцима у округу ужичком убио се Влад. Радојевић, ђак 4. разр. основне школе. Према тачном извештају школског надзорника, ево шта је претходило самоубиству: Прошле године 11. новембра, Владимир је био са оцем и мајком на слави код неког суседа. Сусед је знао, да су Владимирови родитељи сиромашни, па при поласку његовом даде Владимиру парче хлеба. Али мајка му оте хлеб и рече: „да ми није тебе, ја бих пјевала.“ Ова немилостива реч мајчина потресла је Владимирово срце, и он оде кући и — уби се из пушке. После његове смрти нашло се ово писмо, које је написао пре него што ће се убити: „Господине мој и другови моји, ја погибох данас на Мартин-дан 1903. године… Ја се убих, али не жалим. Мени мајка каже: да ми није тебе, ја бих пјевала. Ја се обрадовах где ће пјевати, па пјевајући погибох. Да знам да ће кукати, не бих гинуо. Последња реч Влад. Рад.“
— Просв. Гласник
У Лондону се по женској моди јасно види, који од непријатеља на Далеком Истоку ужива симпатије енглеских дама. Јапанска дуга хаљина („кимоно“) одавно је у Енглеској ушла у моду као домаћа хаљина, а сад се носи и као огртач за позориште па чак и као хаљина за визите. Ниска фризура све се ређе виђа, јер даме и косу носе по јапански високо и само се о најновијим јапанским фризурама распитују. Осим тога многе носе, као Гејша, накит у коси више ушију. У цвећарницима се тражи хризантема и лотосов цвет; то је модерно цвеће ове сезоне. Беле јапанске лепезе сузбиле су лепезе од цвећа и перја, које су тако дуго биле неограничени господари. Јапански се комади најрадије гледају по позориштима, а на свима концертима чује се музика из јапанских оперета.
Петроградска општина је решила да се учитељице престоничких школа не смеју више удавати. Против тог решења жалили су се неки одборници, истичући како у целој Русији имају право да се удају и да су удате учитељице вазда отправљале своју дужност на потпуно задовољство.
Познати француски хирург Делајен поднео је академији наука једну расправу о лечењу рака. Он тврди да је убризгавањем токсина, добијеног из микрококуса неофранса, који се налази у ранама од рака, у врло много случајева успео да ту страховиту болест излечи.
У Москви је умро у својој 76. години одлични професор државног права, Б. Н. Чичерин. Он се већ од више година био повукао у мар.
У Будимпешти су 8000 кројачких радника решили да штрајкују, ако им се време рада не смањи на десет и по сати дневно, а надница не повиси са 25—48 хелера.
Швајцарски Кантон Аргад решио је огромном већином гласова да се државна пореза повиси у корист унапређења јавне наставе и издржавања сиротиње.
За главног бактериолога у патолошкој лабораторији њујоршке болнице Оранџ постављена је гђа др. Јелена Ловел а на женској медицинској школи пенсилванској гђа др. Рута Латроп за професора хигијене и физиологије.
Краљ Петар послао је цару Николи Другом депешу, у којој је захвалио на одликовању, које је цар учинио брату краљевом, кнезу Арсену, поставивши га за команданта првог козачког забајкалског пука. На ову депешу добио је Краљ депешу од Цара којом он поново изјављује своје симпатије Краљу и којем истиче да уме да цени одлуку кнеза Арсена, да поново ступи у руску војску и да иде на бојно поље.
Синоћ у 6 часова држана је министарска седница под председништвом г. Саве Грујића.
Влада је поднела клубу детаљан програм свога рада и уједно изјавила наду, да ће је Скупштина у извршењу тог програма потпомагати.
Програми! Програми!
Као што чујемо, главна прослава устанка биће свакако почетком месеца августа.
Међу лекарима, који су се јавили да иду у Манџурију као добровољци јавио се и г. Мика Марковић, санитетски пуковник у пензији, шеснаестогодишњи шеф нашег војног санитета. Г. М. Марковић учествовао је и одликовао се у свима нашим ратовима. Одлазак његов у Манџурију биће свакако симпатично дочекан у Русији.
Одбор за прославу стогодишњице устанка, заједно са београдским општинским одбором решио је, да се садашња Савска улица назове Карађорђевом улицом. Ова ће улица бити названа Карађорђевом стога, што је при освојењу Београда српска војска прво туда пролазила.
Карађорђева улица биће продужена од Савске банке, биће пресечена кроз Парнасов Хан, тако да ће ићи директно до железничке станице.
Претрес државнога буџета почеће у Народној Скупштини у недељу, 15. ов. месеца. Посланици, који су немо и стојички уз владу, уверени су, да ће се са претресом буџета свршити најдаље до конца овога месеца, дакле да ће све ићи као по лоју. — Дај Боже!
У 101/2 часова је на дневном реду у Народној Скупштини претрес предлога закона о замени сребрнога новца.“ Кад је то дошло на ред, устаје председник и изјављује: „Пошто до овога времена господин министар финансија није дошао, то молим да се пређе преко ове тачке.“ Скупштина радо прелази управо прескаче.
Већ два дана говори се по вароши, да ће г. Дамњан Поповић бити постављен за директора железница. У том случају страни посланица вратили би се убрзо у Београд.
Пештански дописник берлинског „Тага“ јавља данас ово: „Ако дође до интервенције, Италија би имала да поседне Албанију, Румунија да пређе доњи Дунав, а Аусто-Угарска би имала да изврши највећи задатак. Она би с три стране у исто доба наступала: морем код Солуна, сувим преко Ново-пазарског санџака и преко Србије дуж железничке пруге.“
Тако пишу немачке и аустријске новине, а наша „Самоуправа“ сасвим друкчије. У броју од прошлог петка она каже, да не треба веровати у те гласове о аустријском продирању на исток из три разлога. Прво, зато што су јој везане руке руско-аустријским споразумом; друго, зато што је њен унутрашњи положај запетљан због парламентарних незгода и треће, зато што су све те гласове аустријски званични кругови демантовали.
Изгледа, да „Самоуправа“ још ништа није чула о руско-јапанском рату, кад говори о првом разлогу; да никад није чула, да се често због унутрашњих незгода праве спољне диверзије, кад говори о другом разлогу и да се зна шта значе и колико у опште вреде званични деманти, кад говори о трећем разлогу.
Не чудимо се, што још ништа није чула о рату; трајаће рат подуже, па ће ваљда чути; не чудимо се ни што други разлог наводи, али нам је чудо одиста што нам о оном трећем разлогу говори. Та бар она треба из рођеног искуства да зна шта су то званични деманти.
Председник бугарског великошколског удружења, г. Стеван Кемилев, државник, допутовао је пре неколико дана у Београд да се споразуме с нашим великошколцима о састанку обеју омладина у Софији. Ма да цела та ствар наилази на велике тешкоће, нарочито у званичним бугарским круговима, ипак се у Софији чине велике припреме за дочек наших великошколаца. Састављен је нарочити одбор из угледних грађана, новац је скупљен, програм утврђен. Штета би било, ако од целог тог пута ништа не буде.
Бугарски ђаци намеравају да позову неколико наших професора Вел. Школе, да у Софији држе јавна предавања о питањима, која интересују српски и бугарски народ.
У исто време, на молбу софијских великошколаца, бугарски министар просвете наредио је, да се у великошколској библиотеци установи нарочити одељак за српску књижевност.
У клубу већине доста се знатно осећа оно одвајање 31 посланика у засебан клуб код „Краља“, због чега су у последње време покушани преговори за стапање у један клуб. Клуб већине тражио је, да клуб мањине без икаке формалности приступи к њема, али овај је то одбио, због чега ће се без сваке сумње отежавати рад скупштинске већине и често пута довести влада у незгодан положај.
На дан почетка прославе стогодишњице првога устанка, 14. ов. м,, биће у Народном Позоришту свечана престава са овим програмом:
Готово је 12. коло књига задругиних и почеће се одмах разашиљати г.г. члановима и повереницима, како у Београду тако и у унутрашњости. Ко од г. г. чланова и повереника у Београду не би случајно ово коло добио, нека се изволи обратити администрацији задруге краљ Милана ул. 95.
Од петка 13. тек. месеца саобраћаће редовно брод за Радујевац и натраг по реду вожње која важи од 18. септембра 1903 год. до 18. марта 1904. године, и према томе отворен је целокупан саобраћај како за путнике тако и за робу на свима линијама Српског Бродарског Друштва.
Пре неколико недеља су у Бугарској ступили у силу опсежни реорганизациони закони, које је до предлогу војнога министра Савова усвојила садашња сесија Собрања. Како ће се до пролећа моћи остварити само један део тих реорганизација, то ћемо из нових законских одредаба узети само то, јер мислимо да ће бити од интереса и за нашу публику.
По новоме закону траје целокупна обавеза службе у војсци 26 година а војска се дели само у две категорије: активну војску са резервом и „ополченија“ (народна одбрана). У првој има 20 разреда по годинама старости, у другој осталих шест година обавезе службе. Уз 6 дивизија, које већ постоје, постављају се сада 3 нове, и то 7. Дубница, 8. Ески Загра, 9. Плевна, и Кнежевна дели се на 9 територија са по 4 пуковна округа.
На место досадашње поделе пешадије долази 36 пешадијских пукова са једноставном организацијом. За ово добијају резервни пукови, Који су сада састављени из батаљона са 4 чете и 1 пограничном четом, још по један други батаљон, тако, да се број батаљона, који постоје за мирно доба пење од 60 на 72. Пограничних 12 чета губе своје досадање одређење и присаједињују се пешачким пуковима. Повећањем дивизиских команада (од 12 на 18), пошто нови закон прописује организацију војнога тела у миру са 9 дивизија по 2 бригаде са по 2 пука.
Коњица се такође појачава. Од ескадрона телесне гарде постаје пук телесне гарде; 6 самосталних коњичких дивизија, које сада без оправдања носе ово име, јер се састоје само из по 1 ескадрона, добијају још по 1 ескадрон. Прираштај у коњици износи дакле 7 ескадрона.
Извршење претварања 6 пољских артиљериских пукова у 9 бригада мора чекати на бољу будућност, јер Бугарска има само утврђен број топовскога материјала. По новој организацији броје 6 пукова по 2 запрежна и по 1 допунско оделење са по 3 батерије, остала 3 пука само 2 оделења. Брдски артиљериски пук (3 оделења, 9 батерија) остаје исти, само добија назив „бригада.“
Реорганизација техничких трупа је врло опсежна. Формира се 9 пионирских батаљона, сваки са до 2 пионирске чете и 1 техничком получетом. Ако додамо да ће у новим дивизиским територијама бити постављене три нове болнице, онда имамо у великим потезима слику организације војске, како треба до на пролеће да буде извршена.
О ратној организацији војске нема у новим законима никаквих дата. Но кад се уђе у детаље долази се до велике вероватноће, да ће војска бити подељена у 9 корпуса. За сваки корпус излази оваква јачина: 2 пешачке дивизије, свака са по 2 пешачке бригаде по 2 пука; пук са по 4 батаљона. На дивизију по 16 батаљона, од којих су 1 кадровска а 12 при мобилисању формирани. Даље на дивизију један ескадрон коњице, онда код једне пешачке дивизије у корпусу 6 батерија, код друге само 3. Даље директно под корпусном командом 1 пионирски батаљон и 1 пољска болница. Резултат дакле, на корпус: 32 батаљона, 2 ескадрона, 9 батерија (54 топа) 1 пионирски батаљон. Из тога, свих 9 корпуса: 278 батаљона (206 ноно формираних), 18 ескадрона, 81 батерија (486 топова), 9 пионирских батаљона. Сем тога остају као диспозиционе трупе команде војске 12 до 18 ескадрона, хаубичних батерија и железнички батаљон. Максимум војске прве линије у случају рата могао би према томе износити: 278 батаљона, 36 ескадрона и 516 топова, што износи нешто преко 300.000 људи.
Енглеска је полиција пре три дана забранила да се у музичким дворанама певају песме које распаљују народни шовинизам. Тим поводом, орган енглеских либерала, „Дејли Њус“ доноси један чланак, који је врло карактеристичан за расположење извесних енглеских политичких кругова.
Пре свега „Дејли Њус“ жали што мере које је полиција предузела против музичких дворана, поводом руско-јапанског сукоба, још нису могле да умере тон којим пише један део енглеске штампе. Дрска несавесност с којом ови листови расправљају деликатно питање о држању Француске у очевидној је противности с намерама министарства спољних послова.
Већ можемо да забележимо да су се на континенту појавили симптоми агитације. Ни једна европска сила, сем Енглеске, не види какве би то нарочито сретне последице биле кад би, што је немогуће, Јапан победио Русију. Допустимо чак да је Европа у заблуди и да ми имамо право. Али зар би то био довољан разлог да се завађамо са другим државама, нарочито у тренутку кад смо из извештаја војне комисије видели да ми управо ни немамо војску за рат.
И сем тога, тактику на страну, какве разлоге ми то имамо да на све могуће начине оптужујемо руски народ једино због тога што он има можда једну реакционарну владу? И у самим демократским земљама владине погрешке су зла, али то нису погрешке самог народа.
У Русији, где је сва власт усредсређена у рукама владаоца и аристократије, народ се пре може да сажаљева него да куди због поремећаја које је империализам учинио у његову животу. И ми немамо никаква разлога да се завађамо с отаџбином Лава Толстоја.
Из јапанске престонице Токија јављају, да је тамо приспела вест о новој битци код Порт-Артура, која је била 7. ов. месеца. Појединости о тој битци сада још нису познате.
У бродарским радионицама се према вестима из Петрограда ради дан и ноћ. Готове су за полазак три нове оклопњаче и четири крстарице а исто тако и десет подморских (гњурачких) бродића.
Из Петрограда јављају да су односи између Русије и Енглеске из дана у дан све затегнутији.
Три енглеска официра, који су довели у Јапан бродове „Нишин“ и „Казуга,“ примљени су у аудијенцију код јаданскога цара и добили орден „излазећега сунца“ четврте класе као и дивне поклоне. Ово је необично одликовање јер се четврта класа овога ордена даје јапанским официрима тек пошто проведу у служби дванајест година. После аудијенције енглески официри су посетили министра марине. Они ће походити многе јапанске градове, где ће се њима у почаст приређивати велике свечаности. Ово не говори у прилог енглеске неутралности.
Група десница у францускоме сенату једногласно је закључила, да се пошаље једна адреса Русији, као нацији, која је савезница и пријатељица Француске а која је сада заплетена у борбу, коју се трудила да избегне. У адреси ће се дати израза осећајима највећега пријатељства и жељи, да се Француска држи обавеза које је узела на се. Група републиканске уније у сенату такође је истовремено изразила своје симпатије за пријатељску руску нацију и приложила хиљаду франака за рањенике.
Из тога што Јапанци хоће у Кореји да искрцају само три дивизије, закључују енглеска листови, да ипак Јапанци може бити не мисле озбиљно с упадањем у Манџурију преко реке Јалу, него им је то само маневар. Јер с 40.000 војника из те три дивизије не могу се они надати успеху према руској војсци у том крају. Како Јапанци имају још девет дивизија војске првога позива, питају се њихови пријатељи, где ће Јапанци с њима те држе да ће они може бити с главном силом да ударе на Владивосток.
Званично је објављено да је вицеадмирал Макаров постављен за заповедника целе флоте руске у Тихом Океану.
По извештају Тајмсовог дописника прикупљају Јапанци своју војску, с којом мисле да упадну у Манџурију, код Сеула. Они намеравају да истим путем ударе, којим су ишли на Кинезе 1894 године, и то са једним кором састављеним из три дивизије. Но до 6. фебруара, за десет дана дакле, искрцали су они код Чемулпа само једну дивизију, која је сад у Сеулу, па и ова је без артиљерије. Из тога изводи Тајмсов дописник, да Јапанци ипак споро мобилишу и да ни они неће за борбу раније бити спремни него Руси. Међутим Русима је лакши положај у толико, што су они на реци Јалу већ заузели позиције, које су им се најзгодније учиниле да на њима сачекају Јапанце.
Петроград. 12 фебруар. (Специјалан телеграм „Политици“). Гласови о покушају Јапанаца да уведу четири пароброда, напуњена експлозивним материјама под Порт-Артур потврђују се и званично. Ево појединости. Прексиноћ око поноћи крену се из Нагасакија четири пароброда, испуњена експлозивним материјама, и са њима две торпедњаче, за Порт-Артур, у намери да Порт-Артурску флоту дигну у ваздух. Повољна ваздушна струја учинила је да их опрезне страже са Порт-Артура чују док су још били на хоризонту. Руси их пусте да се приближе на домак топова са тврђаве. За трен ока јапански су бродови били осветљени са порт-артурске тврђаве и топови отворе паљбу. После обостране ватре од пола сата, обе јапанске топовњаче и два пароброда, уз страховиту експлозију, дигнути су у ваздух, а за она друга два пароброда мисли се да су оштећени. Сва јапанска посада је погинула и потонула. Руси нису имали никаквих губитака.
Говори се да су два Козачка одреда на Корејскоме земљишту југоисточно од [ремејалу] потпуно уништили читаву једну јапанску регименту. О овоме још није стигло никакво званично саопштење.
Атина. 12. фебруар. (Специјалан телеграм „Политици“). Грчка влада је молила француску владу да заштити грчке поданике у Владивостоку.
Краљ је отпутовао на Крф куда је допратио великога кнеза Ђорђа Михаиловића и његову кћер, који се враћају у Петроград.
(12. фебруар)
Беч. После генералне дебате, угарска делегација је усвојила буџет министарства војног.
Овде је допутовао шведски краљ. На станици су га дочекали цар, надвојводе и великодостојници.
Париз. Депеше које је добило министарство спољних послова потврђују пораз Јапанаца пред Порт-Артуром.
Веј-Хај-Веј. Четири јапанске оклопњаче и девет крстарица, прошло је у источном правцу.
Париз. „Ханасовој Агенцији“ јављају из Шангаја: Из Кореје стижу гласови да се до сада код Чемулпа искрцало око 30.000 људи и да се сва та војска развила у бојне редове између Сеула и Пинг Јанга. Корејски су путови врло ршави и због тога је пренос муниције и животних намирница веома тежак.