Пре неки дан је „Самоуправа“ у једном антрфилеу, коме се полузваничност већ на први поглед види, изјавила, да су сви гласови о неким плановима и предлозима Аустрије измишљени и створени само зато, да унесу забуну и немир, међу наш свет. Ми смо такву изјаву очекивали, знајући да полузваничан орган владин, из узрока, који су нам разумљиви, мора тако да пише, али смо у исто доба очекивали још и нешто друго — па смо се у томе преварили.

Очекивали смо, велимо, да који од посланика интерпелише о томе у Народној Скупштини и да нам влада, из уста министра спољних послова, то исто каже, то исто, али много одређеније, много одлучније но што је оно „Самоуправино“ саопштење. Кад наши званични кругови већ мисле, да је јавно мњење у земљи узнемирено и да га треба утишати, онда је то требало учинити на начин, на који се то у парламентарним земљама ради, а не кроз ступце полузваничног листа у облику једног прилично увијеног демантија, каквих смо за последњих двадесет година стотинама читали у свима могућим и немогућим приликама.

А кад се већ ни један посланик не нађе да то сам од себе учини, влада је могла ту интерпелацију сама да изазове. Зар она нема већину у Скупштини? Зар нема међу својим присталицама ни једнога, који би јој учинио ту услугу — њој и целој земљи — и својим питањем изазвао одговор, који би онда одиста и стишао духове и ућуткао све наше листове који о томе пишу?

Јер најпосле нису то само сокачки гласови, који се проносе онако на памет. Сви наши листови писали су о томе, писали смо и ми, чак много мање но што смо знали и што знамо.

А овде у Београду прича се још много више, но што се по новинама пише; проносе се апсурдне комбинације, најневероватније ствари; спомињу се појединости неког предлога, који је Аустрија упутила нашој влади, узбунио се свет одиста, те га треба умирити.

Кад влада и Скупштина неће да нам даду тог објашњења, нека нам га бар онда да̂ „Самоуправа“. Нека нам она одговори на ово:

  1. Је ли јој познато да је наређена мобилизација 4-ог и 7-ог мађарског корпуса?
  2. Је ли јој познато, да се грозничаво ради на утврђивању и проширењу стратегијских жељезница Нови-Сад—Земун, Инђија—Рума—Кленак и Рума—Брод?
  3. Је ли јој познато, да је у Срему, на нашој граници извршен сав попис стоке, ране и станова за војне потребе у случају мобилизације?
  4. Је ли јој познато, да се у Босни мобилизација чак и не крије?
  5. Је ли јој познато, да је у целој Мађарској наређено свима резервним официрима, да буду спремни поћи за 24 сата, кад им се то нареди?
  6. Је ли јој познато, какви су разлози арнаутској побуни у овом тренутку и чији су прсти ту умешани?
  7. Је ли јој познато, да цела италијанска штампа још много позитивније тврди да се Аустрија спрема но што то тврде српска листови?
  8. Је ли јој познато да се Аустрија пре неки дан обратила једном нотом великим силама и сондирала терен за своју евентуалну интервенцију у Ст. Србији и Маћедонији?

Нека нам „Самоуправа“ одговори да ли су јој са та факта позната и нека нам у исто време подробније објасни писање бечког полузваничног војничког листа „Рајхсвер“ о коме је већ и она сама писала, па ћемо онда видети, да ли је и од наше владе све учињено, што је требало да се учини. Земљи треба дати објашњење. Страховит вихор који се јавља на хоризонту двадесетог века, не сме да нас затекне неспремне.