И сам финанцијски одбор, у своме извештају признаје, да се буџет за ову годину није могао ставити на потпуно здраву финанцијско-економску основу, како се то желело и очекивало. Прибегавање привременим дванаестинама за прва два месеца ове године биће, поред осталога, узрок дефициту буџетском за 1904 годину. Ово задоцњење буџета, одбор хоће да оправда променом три министра финанција, а међутим, баш те промене изазвала је сама Скупштина, која није хтела да схвати озбиљност корисних и потребним предлога за уређење наших финанција. Пад г. Милића Радовановића најбољи је пример за то. По одборовом мишљењу, за отварање нових финансијских извора и упрошћавање државне администрације потребно је много више и студије и времена. Тако се исто мислило и 1902 год. када је донет буџет за ту годину, па је те исте године створена анкетна парламентарна комисија, чији извештај треба да послужи као студија у будућности. У тој комисији било је и садашњих посланика (председник јој је био. г. Пачу), њен рад стаје времена, труда и новаца и он се не сме негирати тим пре, што је врло исцрпан. Зато мислимо да је одборско правдање неумесно и навешћемо све, чиме се Скупштина може користити из тога извештаја.
У погледу прихода комисија је нашла да смо прешли крајње границе порезивања економске снаге (14,5% целокупног приноса народне привреде) те за неко време не смемо ни помишљати на ударање нових намета, нити за повећање старих. У погледу расхода, потребно је да се број потребних чиновника утврди за све струке, да се измени закон о чиновницима грађ. реда, донесу измене у закону о устројству војске и Војне Академије, да се укине контролно одељење војног министарства и т. д.
Кад је одбор одбио предлоге о увођењу нових пореза, сигурно је имао па уму горње мишљење и онда је неоправдано стварање ванредног приреза од 40 пара на сваки динар непосредне порезе поред сталног држ. приреза [75?]%. Исто је тако, још и више, у погледу расхода.
За владе краља Александра није смела Скупштина ни да помисли на смањивање многих и многих излишних расхода јер се влада бранила оним „То хоће Краљ“. Сада, пак, одбор ставља у изглед Скупштини, „добро јој познате садашње прилике“. Тиме се може правдати повећање војног буџета са 3.200.000 динара, али се не може бранити неупрошћена администрација и неостварене та тако много обећавана штедња.
Истина, одбор се усудио да „скреше“ многе позиције, које су до сада по владином предлогу примане (Помоћ друштву „Краљ Дечански“ и „Финанцијски Преглед“ са свим укинути; набавка ордена и медаља смањена са 15.000 дин, Плата Гувернерова избрисана и т. д.) али је оставио диспозиционом фонду целих 1,375.000 динара, па министру полиције на „поверљиве потребе“ 45.000 дин. Уопште, на материјалним издацима нешто се и уштедило, али лични, остали су готово неокрњени. На монополским расходима уштедило се само 10.900 динара, а ту може много више. Одбор је са свим оправдано смањио за 50.000 дин. кредит за Петроградску изложбу, јер и ове изложбе пољопривредне у земљи, немају велике практичне вредности. Ми само волимо параде, а Србији сад није до тога. Треба доказати и бирачима да санирање финанција није само једна програмска фраза, јер посланици често претпостављају интересе бирача општим интересима. А овде су они у великој мери ангажовани, треба их задовољити.
Поред анкетне комисије година 1902 донела је још једну корисну тековину за уређење државних финанција. То је закон о државном буџету, који је почео да важи од 4 априла 1903 године и који у тој години није много припомогао правилном финанцирању због разних политичких неприлика. Али у предлогу овогодишњег буџета осећају се у многоме његове ваљане одредбе. Овогодишњи је буџет потпун, јер су унети сви приходи и сви расходи државни. Отуда је целокупан приход преко 82 милијуна, а расход 89, дакле знатно већи од прихода и расхода за 1902 годину.
Предвиђени дефицит износи динара 6,388.907,49 и он се мисли попунити новим изворима, који неће свакако бити у стању, да ову суму даду. Још кад се има на уму, да су предвиђени приходи често претерани, онда је поуздано да ћемо на крају године имати стварног дефицити око 5 милијуна, ако се за толико не смање расходи. У буџету за 1902 год. предвиђени дефицит био је много мањи, па је завршен са стварним дефицитом од близу 4 милијуна. Данас је још вероватније, да ће он бити много већи, а Скупштина то врло добро зна, па ипак су сви изгледи да ће се буџет примити по одборском предлогу.