Из Атине нам долазе две вести, које казују да су се на освиту пролећа ове године почели и Грци нешто мигољити. Није вероватно да они помишљају на неку озбиљну акцију, него ће пре бити да хоће да даду јава од себе, како су им они живи и да ваља и са њима рачунати, ако дође до решавања маћедонског питања.
Прва је вест, да ће грчка војска, према саопштењу полузваничнога листа „Хестије“, држати ове године у Тесалији велике маневре под командом престолонаследника и кнежева Николе и Андрије. Кад се узме у обзир да Грчка врло траљаво стоји са својим финансијама, онда се мора свако чудити томе, што се она баш ове године баца у луксуз да држи велике маневре и то баш у Тесалији, где је грчка војска брзином у бежању испред Турака надмашила брзоногога Ахила. Но како ни сами непосредно суседи грчки по свој прилици неће много главе обртати на ово сиграње војске „потомака“ маратонских јунака, не ћемо се ни ми ни Европа због тога морати у бригу бацати.
Друга вест заслужује већ више пажње. Лаворике, што су је бугарски маћедонски комитети својом акцијом у прошлој години побрали, не дају Грцима мирно спавати, те су се и они решили да са свим по калупу софијских комитета оснују један свој „Маћедонско-антибугарски комитет“. Циљ му је да, опет по софијском калупу, створи „унутрашњу организацију“ маћедонских Грка, коју би сви Грци потпомагали. Комитет је тај већ израдио правила, према којима се чланови деле у војничке и грађанске. Војнички чланови су они који се обвежу да ће ступити с оружјем у руци у комитетске чете. Они морају бити вични оружју, издржљиви за велике маршеве и имају се обвезати да ће се покоравати најстрожијој дисциплини. Цивилни чланови комитета плаћају друштвеној каси најмање једну драхму (динар) месечно. Управа над војним члановима биће негде у Маћедонији, а средиште грађанске управе и касе биће у Атини. Удружење је тајно и сваки члан друштва добија свој псеудоним. Грчко становништво Маћедоније биће подељено у 20 округа или аделфата (братства). Комитет је већ растурио и по Грчкој и по Маћедонији прокламације, позивајући јелинске патриоте да се уписују у комите, но колико је до сад познато, одзив је врло слаб. Нарочито ово слабо пријављују војнички чланови. У прокламацији се вели, како грчки елеменат ваља да се брани од „зликовачких чета“ и да је света дужност убити сваког „непријатеља грчке свете ствари.“ Хтеле бе грчке комитетлије, дакле да убијају по Маћедонији онако исто као што су заслепљени Бугараши до сада радили. Прокламација носи потпис „Алман“ а држи се да је то псеудоним генерала Јаникостаса. Грчка влада се чини невешта према оном удружењу и ако га не буде потпомагала, сметње му зацело неће правити. Није ово први покушај грчких патриота, да свој народ мало разбуде и одушеве. Но као што се такви покушаји до данас сваки пут изјаловише, тако ће бити и с овим и ту му неће помоћи ни сјајно име генерала Јаникостас-Алмана. Имају Грци преча посла, који је с мање опасности скончан, а ћара допоси. Они тргују по свету, а у Маћедонији врше још за добре паре и шпионажу Турцима. Своју кожу не носе они на пазар.