Још су свима у свежој успомени догађаји чије поприште је била хрватска престоница септембра 1902 год. Месецима пре тих догађаја Старћевићанци и хрватски Јевреји у друштву са неким пропагаторима католицизма систематски и стално су дражили хрватско становништво против Срба. Тај њихов рад уродио је богатим плодом. Руља последњег олоша дигла се, а изабрала је за то баш тренутак кад у Загребу није било војске, и почела је да удара на Србе, да обара српске куће и пљачка српске дућане, у тежњи да приреди вартоломејску ноћ загребачким Србима.
Сви Словени и цео образовани свет осудили су овај и оваки поступак Хрвата у Загребу према Србима. Сам факт што је бесвесна руља мучки напала на Србе у Загребу не би био сам собом толико жалостан, колико је био жалосан други факт да од Хрвата нико, осим Стјепана Радића, није отворено, јавно и енергично протестовао против оваког насиља. Могло је изгледати да и цела хрватска интелигенција и цела хрватска омладина одобрава овакав поступак, или бар да не сматра да је нападај Хрвата на Србе политичка погрешка и политички грех, и то више према свом рођеном него према Српском Народу.
Али је могло само тако да изгледа. Већ у то доба почело се окупљати и организовати мало једно друштво интелигентних хрватских омладинаца, друштво састављено од најбољих чланова хрватске омладине на универзитетима и ван њих.
После септембарских догађаја у Загребу ти омладинци, окупљени тада већином око свога листа „Хрватске Мисли,“ наставили су даље још интензивније и енергичније свој рад. Рад свој заснива ова група младих Хрвата (имена свога још немају најчешће се називају реалистама) на добром и реалном познавању Хрватскога Народа, на тачном познавању његове снаге, његових тежњи и његових права.
Радећи реално и смишљено, ова група људи уочила је са свим тачно, да је једна од главних подлога за борбу и успешан рад Хрватскога Народа, споразум и заједничка акција са Србима у Троједној Краљевини. Ја сам имао више пута прилике да се у Загребу на Кантолу састајем и да конферишем са овом групом најбољих међу најбољим у Хрватском Народу, и свакога пута све више сам се уверавао о њиховом реалном погледу на прилике у Троједној Краљевини, на политички задатак хрватскога народа и на програм његовога рада и његове борбе, о њиховим искреним симпатијама према Србији и Српском Народу.
Резултати овако смишљеног и патриотског рада, што га је развила ова група хрватске омладине за последње две године, показала су се приликом поновљених демонстрација у Загребу пре неколико дана.
Још увек Старћевићанци имају власт над руљом и олошем [недостају реч-две] још увек има у Загребу доста бесловесних створова, који су готови да на заповест Франкову нападају и Србе и да пљачкају и краду по српским дућанима. И када су пре неколико дана Срби у Загребу хтели да приреде молепствије за победу руског оружја у рату са Јапаном, мислио је Франк да је опет дошао згодан тренутак, када он са својом руљом може штаповима да брани угрожена права Хрватскога Народа и каменицама де доказује свест хрватске омладине. Тако је опет инсценирана у Загребу одвратна демонстрација против Срба.
Али овога пута текла је ствар сасвим друкчије него за време септембарских догађаја 1902. год. Све оно што је трезвеније, све што је здравије и свесније у Хрватском Народу, хрватској интелигенцији и хрватској омладини, све је то стојало сада уз Србе и борило се енергично и истрајно са Србима против вандалских нападаја Франкове руље.
Факт овај занимљив је и врло важан. Пре непуне две године када су Срби нападани у Загребу са хрватске стране није се готово никако чуо глас протеста и негодовања. Данас када плаћена и од заједничких непријатеља инспирисана маса бесвесних фанатика напада на Србе у Загребу, боре се заједно са Србима против Франкових креатура чији рад води пропасти, најодличнији представници, најбоље патриоте Хрватскога Народа, људи којима припада будућност.
Ово је свакако и поучна и важна појава. Српски народ у Србији са симпатијама и одобравањем прати смишљен рад хрватске реалистичке омладине и жели, да заједнички рад српскога и хрватскога народа уроди добрим плодом. Да ће се и са српске стране увек све чинити мудро и смишљено у овоме правцу, даје нам довољно гаранције рад искрених и око „Новога Србобрана“, а који такође имају доста заслуге за овај важан и утешан обрт у српско-хрватским односима.