Комисија за реорганизацију жандармерије у битољском, косовском и солунском вилајету која је 25 јануара отпочела своје седнице у Цариграду, под председништвом италијанског ђенерала Емилија де Ђорђиса, завршила је свој рад. Академске су дискусије престале, сад су прешли на практично извођење рефорама. У овом су тренутку за нас од највећега интереса резултати тога рада. Ево их.
У првобитноме пројекту споразумних амбасада било је утврђено да се у отоманску жандармерију косовског, битољског и солунског вилајета уврсте и страни официри и подофицири и да они имају самосталну извршну команду. Према томе пројекту, сви ђенералштабни официри и већи део четних команданата били су страни официри. Од досадашње организације задржано је све што је употребљиво. И нова организација као и стара заснована је на административној обласној подели. Одступања ће бити само онде, где то буду захтевали локални и службени односи. О етнографским и религиозним односима у поменутим вилајетима водило се у толико рачуна што ће број хришћана и мухамеданаца у жандармерији бити сразмеран броју хришћанског и мухамеданског становништва. Да се не би изазивао отпор Арбанаса, крајеви у којима има Арбанаса изузети су из реформне акције. И тако ће у западним крајевима косовског и битољског вилајета остати по старом: један део пећског и прилепског санџака, затим санџаци дибрански, елбасански и горички изузимају се из реформне акције. У Плеваљскоме санџаку, у коме су мешовити турски и аустроугарски гарнизони, такође остаје по старом. Нова жандармерија бројаће око 11.000 људи, њен буџет биће 21.500.000 гроша (око 4.500.000 динара). За правилну исплату свих издатака гарантује Отоманска Банка. Униформа реформне жандармеријо нешто одступа, од униформе турске војске, на глави ће носити калпак; од оружја имаће Маузерову репетирку с бајонетом и револвер, коњаници Маузеров карабин, револвер и сабљу. Сви страни официри и подофицири подчињени су дисциплинарно ђенералу де Ђорђису; кривично, војној јурисдикцији своје земље.
Али је тај првобитни предлог претрпео ове измене. Одредба о неограниченој власти страних официра није могла остати, али је ипак осигуран њихов утицај на целокупну жандармеријску службу. Страни ће официри давати инструкције, водиће надзора над службом и о неподобним или штетним елементима моћи ће преко ђенерала де Ђорђиса реферисати турској власти, која ће их морати одмах да удали из службе. На тај начин ће у смислу мирцштегског програма, као органи контроле и реорганизације фигурисати у првоме реду шест војних помоћника и остали страни официри. За вршење ових функција реформна територија подељена је у пет области: скопаљски санџак аустроугарским официрима, солунски руским, битољски италијанским, серески француским, драмски енглеским. Сем тога установиће се школа за официре, подофицире и жандарме, чија ће се управа поверити немачком војном помоћнику, пошто Немачка неће да пошље своје официре и подофицире. Правила жандармеријске службе израђена су по угледу на правила за критску жандармерију. (Ова су израђена опет по угледу на правила за француску жандармерију.) Број страних официра утврђен је на шездесет, толико исто и подофицира, али је Порта пристала само на двадесет и пет официра. Али све велике силе чине притисак на Порту да овде усвоји захтеве великих сила. Да се не би губило време, ових двадесет и пет страних официра, пет од сваке велике силе (сем Немачке), допутоваће око 3. априла у Солун. Главна команда жандармерије биће у Солуну.
Дакле да утврдимо ово троје: (1) косовски вилајет биће под одсудним утицајем Аустро-Угарске; (2) један део косовског вилајета остављен је и даље на милост и немилост Арбанасима, дакле најбруталнијем аустријскоме утицају; и (3) Немачка је, својим привидним повлачењем, добила утицај на образовање целокупног жандармеријског кадра.
После овога ми немамо воље да говоримо о некаквом турско-бугарском споразуму и о некаквој акцији Бугарске. Али морамо да констатујемо да је ово тежак пораз наше спољне политике и лојално је да нагласимо да је он последица оних трзавица, оне унутрашње несталности, целог оног фаталног режима под којим је Србија живела толики низ година.