По нешто о женама

Поштена жена је скривено благо: онај који га нађе, не треба тиме да се размеће.


Јачина женске често је у самој њеној слабости.


Ништа није природније, али ништа ни варљивије држати насигурно да смо љубљени.


Сујетне жене спољашњим кинђурењем обично занемарују дух.


Наставак од незадовољне девојке је огорчена жена.


Од оне девојке, која није била добро дете, ретко ће кад постати добра мати.


Љубав жене без срца може само за врло кратко време усрећивати и најплеменитијег човека.


Која жена може бити сунце у породичном животу, нека не жуди да буде комета, што сад тамо, сад ‘амо по свету блуди.


Има жена, које, кад љубе, воле да се допадну једино ономе, кога љубе, а кад престану љубити, онда или никоме или свему мушком свету: у другом случају постају кокете.


Кокетарија је нож са две оштрице. Кад рани мужевље срце, уједно рани и добар глас женин.


Много су трајнија она освајања, што их жена постигне племенитошћу душе своје, него она, што их је лепотом постигла.


У данашњем модерном веку многа жена се тужи, како мушки у понашању према женскима често пута узимају себи велику слободу. Такве жене неће да се сете, да мушки увек из женског ока прочитају границу, докле могу са којом женом ићи у понашању.