(Телефонски извештај од нашег нарочитог извештача)
Јуче изјутра, тачно у 6.10 часова кренуо се лађом у Смедерево краљ Петар у пратњи господе Саве Грујића и Љ. Давидовића, министара, А. Станојевића, председника Народне скупштине, Б. Банковића, народног посланика, Д. Поповића, дивизијара, М. Миловановића, првог ађутанта, А. Машина, начелника генералштаба, др Бошка Чолак-Антића, дворског маршала и Ж. Балугџића свог личног секретара.
Одушевљено испраћен београдским становништвом, краљ је свуда успут био бурно поздрављан од народа, који се скупљао на обали. Лепо пролећно време као да је хтело да дâ нарочити свечан изглед овом путовању; сунце весело сја, на све стране у долини виде се воћњаци у цвету и народ обучен у лако, празнично рухо.
После путовања од 2,45 сата лађа уз грување топова стиже у Смедерево. Многобројни сељаци из околине били су још од раног јутра дошли у Смедерево и начичкали се на обали; цело Смедеревско грађанство ишло је такође да дочека свога краља, тако, да је човек стајао уз човека и да нико није могао да се макне.
Кад је „Шумадија“ пристала уз обалу краљ се појави, праћен својом свитом. Војна музика засвира „Пред перси“, а ђаци свих школа отпеваше добродошлицу, која је нарочито за ову прилику спремљена. Затим приђе краљу председник општине г. Филип Симић и поздрави Га кратким искреним говором, предавши му хлеб и со у име смедеревског грађанства. На тај поздрав краљ је јасним гласом одговорио ово:
Драга браћо,
Ја сам дошао код вас да обновим старо пријатељство и симпатије, које су вазда постојале између вас и Мога дома. Ја видим, да се ти осећаји љубави нису променили за све време, откако се нисмо видели. Хвала вам на оданости, пријатељству и гостопримству. Да живе Моји драги Смедеревци!
После тога краљ је са својом свитом сео у кола и одвезао се у цркву. У свим улицама, кроз које је краљ пролазио био је силан свет; сви вичу: Живео!, сви одушевљено машу марамама, деца певају, али им се песма не чује надалеко, јер горе с Карађорђевог брда и из смедеревских винограда грува топ за топом као да се небо прелама.
После службе божје, која се свршила у 10.15 часова свештеник г. Михаило Поповић држао је подужи родољубиви говор, у којем је истакао поданичку верност смедеревских грађана и помолио се богу, да испуни заветну мисао Србинову, учинивши да се краљ Петар у блиској будућности огрне порфиром и да метне царску круну на главу, као владалац свих Срба, и оних, који данас робују.
Из цркве Краљ је отишао у начелство, где је за Њега и свиту био спремљен стан. Ту је краљ примао депутације и то овим редом: свештенство, наставнике свих школа, чиновнике првостепеног суда, начелства, царине, поште, соларе, железничке станице и пореска оделења; затим официре, депутације из округа, женске подружине и коло српских сестара, еснафе и општинско часништво. За свакога краљ је имао покоју реч, интересовао се за све, тако да су сви очарани. Међу депутирцима био је и Живота Лукић, земљоделац из Орашја, који је 1876. заједно с краљем Петром, био осуђен на 20 година робије за велеиздају. Карактеристично је, да на доручак није био позван онај стари, опробани Карађорђевац, а судија, који је изрекао ту пресуду њему и краљу Петру, г. Тома Дрманић, смедеревски адвокат, добио је позивницу, али је имао толико увиђавности, да се том позиву не одазове.
После тога био је доручак, на који је било позвано преко 40 особа; за то време народ је из вароши ишао већ на Карађорђево брдо, с којега је Вожд пре 100 година био отео Смедерево. На историјском шанцу била је спремљена једна трибина за краља, који је дошао у 4 часа, одушевљено дочекан од целога народа. Затим је настало народно весеље у којем је краљ такође учествовао. Сви су с радошћу гледали како се краљ слободно креће међу својим поданицима, како љубазно са сваким разговара, јер на такве ствари нису навикли.
У вече је била бакљада. У 8 часова кренуо се Начелству многобројан свет од општинске куће, под предводништвом председника општине, г. Ф. Симића, који је краља поздравио кратким говором, у којем је нарочито нагласио, да је народу много боље откако је Он ступио на престо.
Одговор краљев био је врло лепи, врло патриотски. „Будите уверени, мили моји Смедеревци“, рекао је, „да ћу ја иако сам стар човек, с истим оним младићким одушевљењем с којим сам се некада борио за потлачену нашу браћу, стајати и данас на бранику националних интереса Србије и целога Српства. Наде које се полажу у мене, стараћу се да и остварим. Живели моји Смедеревци!“
Одушевљење којим је дочекан овај говор није могућно описати.
Кад је настао мрак цела је варош осветљена. У 8.30 часова био је банкет, који је трајао до 11 часова, када се краљ повукао у своју собу, да се одмори.
Јутрос у 8 часова краљ се кренуо колима за Пожаревац. Више од 100 фијакера и 500 коњаника сељака пратили су га од Смедерева све до Пожаревца. Свуда је успут народ из околних села излазио пред Њега, свуда су звонила звона и пуцали топови.
Краљ се силазио с кола и задржавао помало у Скобаљима, Врањанима и Осипаоници где је био начињен вењак и приређена мала закуска.
У Љубичево, где је било врло много Пожаревљана, краљ је стигао тачно у 11 часова. Председник општине пожаревачке г. Ј. Јовановић поздравио га је ту. Затим је био доручак.
У Пожаревац краљ је стигао у подне и четврт, дочекан исто онако одушевљено као и у Смедереву и одсео у Здању, где ће у 1 сат бити ручак, на који је позвано 50 особа.
После ручка у 2 сата биће примљене разне депутације, истим оним редом, као и у Смедереву, а у 4 часа краљ ће обићи касарне и целу варош.
У 6 часова биће бакљада. Сутра у 8 часова краљ се креће за Црнуће. Пратиће га, осим свите, народни посланици господа Вукчевић, Рибарац и Ст. Максимовић.