Искрено поздрављамо другу годишњу скупштину Друштва за чување народног здравља, која се састаје данас у 10 часова пре подне у сали Велике Школе. Ту младу хуманитарну установу у нашем народу створила је потреба и она ће се моћи одржати и напредовати само онда, ако у нас буде довољно свести о дужности према отаџбини. Ко год познаје наше здравствене неприлике по градовима, као и по селима, мораће признати да је дошло крајње време, да се почне на поправци тога стања живо и истрајно радити. Ко год верује да без здравља нема народног благостања мора се забринути видећи како наш народ здравствено пропада и како са пропадањем здравственим пропада материјално, интелектуално а и морално.
Држава сама, са својим званичним органима и санитетским законима немоћна је да поправи здравствене прилике у народу. Не само наша земља, но и државе много просвећеније и старије, богатије и веће нису кадре да учине све што би поправило здравље становништва. Енглеска спада у ред најбоље здравствено уређених држава, па ипак има толико важних питања здравствених у које не улази званична Енглеска, но на којима раде приватна хумана удружења. Тако је исто и у Немачкој и Француској и у осталим културним државама. На сузбијању једног од највећих зала здравствених и социјалних — туберкулозе и алкохола — раде много више и много успешније у тим културним државама приватна удружења но званични органи.
Посао обавештавања народа може узети и од много бољим успехом радити приватна иницијатива — но држава. Приватна је иницијатива претеча раду, државном и тек они закони могу донети користи, који су донесени у народу довољно обавештеном.
Као год и код других, донеће и нама посао приватне иницијативе користи само онда, ако ми сви без разлике положаја и начела будемо не само помагачи но и одушевљени поборници око поправке здравља народног. Ако у којем послу то је баш у послу око подизања здравственог потребно и могућно да се за то ангажују сви просвећени синови и кћери нашега народа. Посао је тај и тежак и дуг. Но ми га морамо почети и много је боље почети га што пре — јер ћемо онда имати што пре и успеха.
Хоће ли се наћи у нашем народу довољно одзива за овакав рад? Ми мислимо да хоће и да се у томе не варамо. Први мали почетци у раду дају нам наде, да није далеко време, када ће та идеја захватити све слојеве нашега народа. Она је симпатично поздрављена од многих угледних и виђених синова нашег народа. Већ у другој години свога рада друштво је имало ту велику част да му на једној седници председава сам Краљ, који је и великом новчаном потпором друштво обдарио. Друштво је било срећно да наиђе у почетку свога рада, на добротвора др. Ђ. Станојевића професора и научењака нашег, који даје богат прилог да се распише награда за план сеоске куће. У скромни стан друштвени улази представник највеће судске власти у земљи г. Ђока Павловић, председник Касације и ободравајући на рад присутне, даје свој богати прилог за ширење идеја друштвених. Са разних крајева наше земље стижу извештаји, да се мисао о подизању народног здравља шири и међу наше сеоско становништво и стварају подружине, које ће растеривати незнање и нехат и ширити светлост звања и хуманости. —
Ми верујемо да је идеја на којој радимо — корисна и зато у раду нећемо сустати, верујемо да ће бити у народу нашем многи који ће својски радити на свему што води напретку и срећи народној — за то се и надамо успеху.