Извозници рогате марве, који су се јуче састали овде у Београду да већају о начину, на који би се тај извоз могао тако удесити, да доноси што веће користи и произвођачима и трговцима, а посредно и целој земљи, имали су пуне руке посла. Међу изнесеним предлозима има паметних и непаметних, остварљивих и неостварљивих, али сви они, какви су да су, показују, да сви заинтересовани људи осећају и сами, да мора много што-шта да се измени и поправи, ако се хоће, да се од рогате стоке има она корист, која би у ствари могла да се има.
Одиста, ниједна грана наше извозне трговине није тако занемарена као ова. У току од толиких година, откако је наша стока почела да се износи на европске тргове, ништа није учињено, да се тај извоз онако организује, како то захтевају сувремене трговинске прилике с једне стране, и с друге како би то према данашњим саобраћајним средствима могло да буде.
Главне мане данашњега извоза, онако како се он сада врши, врло је лако наћи и оне су јуче на збору све више-мање изнете. Недостатак капитала код наших извозника у опште врло штетно утиче на правилан развитак послова, не располажући с онолико новчаних средстава колико је за рад потребно, наш извозник приморан је, да исти капитал много чешће обрће, но што је то корисно; отуда је приморан да стоку, коју је купио, одмах и прода, ма у каквом се стању она налазила и ма како било стање пијаце. Очевидно је онда, да тако радећи не може да извуче ону корист, коју би иначе могао да има.
Велика је незгода, од врло штетних последица по извоз, нагомиланост и неуређеност наших вашара, на којима извозник купује стоку од произвођача. Неколико говорника дотакло се јуче на збору тог питања и сви су с правом захтевали, да се поради код владе, то да се то питање једном тако реши, како ће бити од користи целој земљи, а не само овом или оном маленом делу становништва. Вашари треба да буду ређи, па ће онда бити и боље посећени; цена стоци не би онда онако варирала, као што је то данас случај; осим тога одабирање доброг материјала за извоз много би се правилније и потпуније тиме вршило. Мршава, за извоз неподесна стока остајала би код куће, а све што је добро одабирало би се и извозило.
Па онда има друга једна незгода, једна од највећих, која докле год се се отклони, извоз наше стоке неће нам, нити нам може доносити оне користи, коју би с правом од њега могли да очекујемо. То је недовољност и неуређеност саобраћајних средстава. Железница и иначе имамо мало; врло важни крајеви наше земље, који би сваке године врло велики број рогате стоке могли да нам дају за извоз, тако су далеко од железнице, да стока, док до ње стигне, врло велики део своје вредности уз пут изгуби. А и на пругама које имамо подвоз није тако уређен, како би требало да буде. Недостатак вагона, нетачност у отправљању, чекање неутоварене и утоварене стоке док на њу ред стигне да се крене наноси сваке године сваком извознику огромне штете. Грађење нових пруга које су у пројекту отклониће донекле ту незгоду; потпуна реорганизација товарне службе мора се такође, што пре да изврши.
Један од важних услова, који би много допринео повољном развитку тог дела трговине, био би испуњен, кад би наша влада, при прављењу новог трговинског уговора с Аустро-Угарском; успела да нам се допусти директан извоз стоке за Срем, а не да је морамо, као што је сада, увек носити чак до Пеште. Да ли ће се то моћи израдити, не може се унапред рећи, али свакако бар треба покушати.
Из ових неколико напомена, којима би се могло додати још неколико других, мање важних, види се, да би се, са мало добре воље и разумевања оних, који долазе у питање, многе незгоде могле брзо и лако отклонити. Нека се трговци, који немају довољно капитала, удружују по двојица, по тројица, па ће сви имати веће користи; нека се повећају подвозна средства и нека се доведу у ред, па ћемо и ми извозници и цела земља ускоро видети корисне последице нашега рада.
Побољшање саме расе такође је врло важна ствар, а у исто доба и много теже остварљива. О томе други пут.