Ко пажљиво прати писање аустријске штампе, могао је последњих дана приметити, да бечки званични кругови нису задовољни с нама. Истина, они нам ево већ годину дана стално на много чему замерају, јер им очевидно данашње стање у Србији није по вољи, али је то њихово незадовољство у последње доба узело и друга облик и други правац. До скора им се нису допадале наше унутрашње прилике, сад им не ваљају ни наши спољни одношаји се другим државама. То се донекле може да осети већ и по писању полузваничних и званичних листова, потпуно се пак види по држању независне бечке штампе, која, следујући мигу, добивеном са званичне стране, исказује и свој гњев и своје незадовољство често пута на сасвим бруталан начин.
Лако је погодити откуда све то сад наједаред. У Бечу је врло добро познато, да се још у време док је г. Андра Николић био министар Спољних Послова почело да ради на зближавању Срба и Бугара, да је тај рад доцније и под садашњим министром у истом правцу продужен и да је сва прилика да ће се и даље на томе радити. Вероватно је, да је у Бечу исто тако познато, какве је све резултате тај рад до сад дао, ма да ћете у бечким листовима, баш специјално о томе, наћи вазда којекаквих најапсурднијих верзија. Међутим позитиван је факт, да се на српско-бугарском споразуму озбиљно ради, да је тај рад већ донео опипљивих резултата па економском пољу и да ће донети још и других, много замашнијих, ако буде свести и памети са обадве стране.
Ето зашто они у Бечу нису задовољни са Србијом. Политичко зближење Србије и Бугарске, које по мишљењу једног дела аустро-угарске, штампе потпомаже Русија, била би велика, готово несавладљива сметња свему ономе, што Аустрија на Балкану смера. Зато ће она — у то не треба да сумњамо — и покушати све, да тај споразум спречи иди поквари. Ако устреба, повлађиваће једнима а бранити друге; претиће нама а ласкаће Бугарима; сејати неповерење и завист; изазиваће некадашњу мржњу, отвараће старе ране само да до свога циља дође.
Да она тако ради имамо позитивних доказа: свињска куга, коју су аустријске власти наједаред пронашле у околини Београда стари је, већ давно извештали рецепат, који се увек употребљава, кад год устреба; с друге стране, судећи по писању извесних бугарских листова, бечка влада канда, док нама прети, Бугарима хоће да повлађује. Тако је данас, сутра ће можда већ бити обратно: претиће њима, а нама бацати златне шљокице пред ноге, да нас заслепи и обмане.
Та њена проста, готово детињаста тактика, која је, да је било среће, увек требала да се разбије о увиђавност сваког иоле трезвеног политичара, имала је стално успеха до сад: Аустрија је држала копце, а ми смо као ситне, мале, учтиве лутке играли како она хоће. Она ће нарочито у овом тренутку учинити све, да српско-бугарски споразум разбије; никада прилике на Балкану нису било тако повољне по њу као што су данас; руско-јапански рат трајаће по свој прилици много дуже, но што се у први мах могло мислити, а за цело то време она ће вребати згодан тренутак за своју акцију.
Док је год у рату, Русија нам не може помоћи онолико колико би можда хтела, те се морамо сами за себе старати. Дужност је и наше и бугарско владе да то добро упамте.