У неколико махова досад писали смо, какве и колике снаге садржи у себи приватна иницијатива, и скретали смо пажњу на ту сувремену чињеницу друштвену, о којој се, на жалост, код нас још мало води рачуна.
Не знамо да ли је и колико такво писање имало утицаја, и нећемо о томе овог пута ни да разабирамо, али што хоћемо то је, да скренемо пажњу опет на једну појаву приватне иницијативе, која је, по значају своме, давно и давно требало да обрати на себе пажњу јавности.
Реч је о покрету Задругарства, или како би се то другим речима могло рећи, о модерним задругама, које из дана у дан све више хватају и у ширини и у дубини у нашем народу.
Данас у Србији има, може се рећи, у приличном броју разних привредних Задруга, које на разне начине иду за тим да подигну благостање у народу.
Има Задруга трговачких, занатлијских, земљорадничких, радничких, служитељских, и чиновници имају једну задругу; даље има их које имају у виду кредитовања, као што има: за набавку сировина и алата, за прераду и продају израђевина, за набавку животних намирница, за разна обезбеђења, као: за случај болести и смрти, или против помора стоке, итд. итд.
Све су оне несумњиво подједнако корисне, нарочито за ситне привреднике — а таквих је највише у нашој земљи — и све оне, и посебице и узајамно, делају у име једне велике и, за на ту масу још доста нејасне, мисли, којој је основа и битност у здруживању и организовању ситних и слабих снага ради остварења циљева, за које се тражи јача моћ и обилнија средства.
Ми ћемо, редом и поступно, говорити овде онда о свима овим посебним Задругама, којих већ има код нас, јер сматрамо да је тај покрет толико користан и значајан за нашу привредну будућност, да би се огрешили о дужност јавног и непристрасног гласила, ако би пропустили а да не кажемо своју оцену и своје гледиште.
Наш први чланак, који ће за овим доћи, започеће Задругама, које интересују највећу масу народа, Задругама које набављају намирнице задругарима, јер ако је игде Задругарство засведочило свој општекорисни карактер и означило се као установа будућности, то је несумњиво у овој форми, која је уосталом и најраспрострањенија данас код свих културних народа.
Једно само не можемо, а да још у овој прилици не нагласимо.
Као лист, који нема никакве обавезе према нашим партијско-политичким организацијама, наше ће гледиште бити строго објективно и у погледу Задругарства. Далеко од тога да у том новом социјално-економском покрету гледамо средство за какве било које друге сврхе и намере, ми сматрамо модерно Задругарство као један независтан, културан покрет, онако исто, као што се сматрају бољи путеви, железнице и уопште сва савршенија средства, која упрошћавају и појефтињавају саобраћај, или као што школе, библиотеке, читаонице и друге просветне установе, у којима се стварају људи и утире пут за бољи и срећнији живот у друштву.