Питање о обнављању наше артиљерије и о набавци нових, брзометних топова, данас је најважније питање по развитак наше војске. Све околне државе Турска, Бугарска, Румунија, решиле су се у начелу за брзометне топове и, која делимично, која потпуно, већ и извршиле набавку. Аустријски министар војни поднео је пре неки дан предлог Делегацијама о истом том предмету, тражећи огромну суму од 400 милиуна круна, коју су му Делегације без каквог отпора у начелу и дале. Вероватно је, да ће и парламенат исто то учити. И остале европске државе учиниле су то већ поодавно, увиђајући, да без брзометних топова не би имале никаквог изгледа на успех у борби с противником, који тим страховитим оружјем располаже.
Па и кад нас се од подужег времена почело на томе да ради. Састављена је једна техничка комисија, која је имала задатак да то питање с практичног и теоријског гледишта реши. Вршени су опити с оном једном брзометном батеријом Шкодиног модела, коју је још Милован Павловић као министар војни био набавио. Нашим читаоцима познато је, како су ти опити испали; из пера једног научњака ми смо донели детаљан опис тих опита, који су показали, да ти аустријски топови не одговарају свима оним захтевима, који се с правом стављају том новом оружју.
Та комисија је канда дошла до истог тог резултата, јер је своје радове одужила испитујући и остале моделе, нарочито оне, који су уведени у најмодернијим европским војскама, француској и немачкој.
Познато је, да је Француска прва увела брзометне топове и то модел Шведер-Крезо, а да се немачка влада, и ако су јој стојала два-три нова система на расположењу, решила за Крупов модел, који је у главноме готово исти као и Шнедер-Крезо. Та два система, по мишљењу европских стручњака, најбољи су и најсавршенији, ма да су наравно и мало скупљи од осталих.
Пре два дана избио је наједаред међу бечким листовима глас, да се српска влада решила да поручи брзометне топове у Француској, систем Шведер-Крезо и да ће кроз који дан један од српских министара отпутовати у Париз, да преговоре око тога доврши. У исто време ти листови јављају, да ће у први мах бити поручено 20 батерија, које ће за врло кратко време бити и лифероване.
Ако се овај глас обистини, а изгледа да ће тако бити, јер нам га потврђују и из Париза, онда ће једно од најважнијих питања наше земаљске одбране бити решено. Двадесет батерија истина још није довољно, али ће бити довољно бар за први мах, нарочито ако буду што пре стигле у Београд. Послуга ће се релативно брзо моћи упознати с новим оружјем, те ће тако бар један део наше артиљерије одговарати оним очекивањима која је наш народ увек полагао у њу.
Финансијска страна тог питања интересује такође наравно целу земљу. Нови топови неће се моћи набавити из наших редовних државних прихода, него ће се, као и у свима другим државама, морати направите нов зајам. Колики ће тај зајам бити и шта ће му служити као подлога, за сад још није познато. Судећи по гласовима, који се већ од подужег времена протурају по страним листовима, тај ће зајам бити направљен код „Отоманске Банке“ у Паризу и износиће по једнима петнаест, а по другима двадесет и пет милиуна.
Како било да било, цело то питање о наоружању, па наравно и о зајму, помоћу којега ће моћи да се изврши, мора што пре да се сврши. Прилике, у којима живимо, не допуштају нам да оклевамо; догађаји, који сваког часа могу да наступе, императивно захтевају, да наша артиљерија, која је у ранијим годинама сматрана као најбоља артиљерија на Балкану, чува то своје име и да га по могућству још и уздигне.
Нека се дакле нови топови што пре набаве!