Је ли г. Јован Атанацковић министар?

Мото — Члан 56 устава: „Ни један акт Краљев који се односи на државне послове нема снаге нити се сме извршити, ако га није премапотписао надлежни министар, који је самим тим за њ одговоран.“

Када је знаменити војсковођа, српски Цончев, г. генерал Атанацковић после трагичне пропасти оних несретних Старосрбијанаца и Македонаца што пођоше за његовом памећу стављен на расположење Мин. Војнога, што би требало да буде прелудијум за његово пензионисање, ми смо се искрено обрадовали. Обрадовали смо се, јер смо се надали да ће се Влада приликом пензионисања тога знаменитог мужа сетити да свој рад саобрази позитивним одредбама Устава земаљског. У томе Уставу за који се г. Стојан Протић двадесет година борио, али који изгледа да за ово годину дана није стигао да прочита, има на име једва одредба, којом се утврђује принцип министарске одговорности, а о којој радикална влада води исто тако мало рачуна, као и да је нема. Ми смо ту одредбу узели за мото нашега чланка. Њен је смисао чист и јасан. Њоме се овоме једноме народу гарантује да ће имати одговорну владу, и да ће му за сваки акт државни неко бити одговоран.

Међутим у пркос тој одредби, под чисто уставном и парламентарном владом, ево већ толико месеци, поједине указе Краљеве премапотписује један господин, о коме наш Устав ни појма нема, и који према томе за њих не носи апсолутно никакву одговорност. Г. Јован Атанацковић, који се у тим указима титулира „канцелар краљ. ордена“ већ неколико месеци узурпира једно право, које по Уставу земаљском могу вршити само министри. Влада пак није ни прстом мрднула да ту узурпацију спречи.

Ми смо слободни упитати Краљевску Владу:

  1. Је ли г. Јован Атанацковић министар или није? Ако је министар, где је Влада пронашла у Уставу и законима то његово министарство, и зашто и он не потписује решења Мин. Савета и не учествује у седницама министарским? Ако није министар, како сме влада да дозволи да он противно изрично нарењу чл. 56. Устава потписује указе?
  2. Сматра ли влада, да су и укази о одликовању „акт Краљев који се односи на државне послове“, или су нечија приватна ствар која се нас не тиче? И да ли мисли Краљевска Влада да би Босанци сматрали евентуално одликовање барона Кучера, Бурјана и т. д. као приватну ствар г. Јов. Атанацковића, или као акт државе српске?
  3. Је ли познато Влади, да је са тим указима о одликовању свезано и извршење извесних закона, и ко ће бити одговоран, ако канцелар Краљевских Ордена погази својим указима нпр. закон о ордену Белог Орла а постави рецимо 400 каваљера тог ордена, и, ако у закону изриком пише, да се не може поставити више од 300; или ослободи извесна лица од плаћања орденске таксе?
  4. Ко ће бити политички и парламентарно одговоран пред Народном Скупштином и пред јавним мњењем, ако г. Јован Атанацковић одликује и таква лица за која радикална странка сматра да незаслужују одликовање као нпр. г. г. Владана Ђорђевића, Вукашина Петровића, Ђорђа Генчића и т. д, а о којима г. Атанацковић има може бити сасвим друго мишљење? И на који ће начин радикална већина манифестовати ово нерасположење према г. Атанацковићу? Неповерење му не може изјавити, пошто он њеним поверењем није ни дошао на то место?
  5. Је ли познато Краљ. Влади да је г. Јов. Атанацковић премапотписао и указ о смењивању једног чиновника и постављању другог, и да ли мисли Влада, да ти укази имају какве важности?
  6. Је ли познато Влади да је тај тако противуставно наименовани чиновник имао све до скора и неки додатак, и ко ће и на основу чега ордонансирати наредбу за исплату?
  7. Сматра ли Влада да г. Атанацковић и после стављања на расположење Министру Војном остаје и може остати Канцелар Краљевских Ордена, кад се зна да он сада може бити, простом наредбом Министра Војног, одређен на дужност и у Пирот или Пожегу, и када је он као и сви други активни официри дужан вршити све наредбе Министра Војног?

Независно пак од тога шта ће нам Краљевска Влада одговорити на горе постављена питања, тражимо:

  1. Од Главне Контроле, да одмах изјави Државном Савету жалбу на све указе, које је поменути г. Атанацковић премапотписао, пошто су сви ти укази везани и са материјалним оштећењем државе, а противни су Уставу.
  2. Да главна Контрола, ако то већ није учинила, одмах потражи од одговорног рачунополагача рачун о издавању податка оном неуставно постављеном чиновнику; и
  3. Да Краљева Влада одмах разреши г. Јов. Атанацковића од дужности Канцелара Краљ. Ордена, и да ту дужност узме на себе ма који члан владе, ако је не може већ узети г. Сава Грујић, претрпан пословима у свом безпортфељном ресору.