Јапански и енглески телеграми, истина још непотврђени, доносе опет из Порт-Артура по Русе неповољне гласе. При изласку руске порт-артурске флоте из пристаништа била је велика битка, у којој су обе стране имале тешких губитака. Колики су и какви су јапански губици тачно се не зна; јер Јапанци никако или тек много доцније говоре о себи, кад имају што непријатно да јаве, а за Русе се зна, да су изгубили једну оклопњачу и да су им друге две лађе лако оштећене. По свему изгледа, да ће та вест бити на жалост тачна, јер се извештај адмирала Алексејева цару у главноме слаже с подацима страних кореспондената и ако о губицима ништа не каже, очевидно зато, што још није све рашчишћено и утврђено.
Међутим сутрадан после тог првог испада, руска флота поново је изашла из пристаништа у још потпунијем броју; међу осталим лађама биле су и обе оклопњаче „Цесаревић“ и „Ретвизан“ које су још у самом почетку рата биле оштећене и све досада биле на оправци. Наишавши на флоту адмирала Того, руска се флота наје као, на дан пре тога, после кратке борбе вратила у пристаниште, већ је примила битку. На осам километара од обале она се усидрила и чекала на напад.
Чудновато је, да главна јапанска флота није тада извршила напад, као што се могло очекивати и као што се непрестано пре тога говорило, да ће учинити чим се Руси од обале удале. Адмирал Того задовољио се тиме, што је своју торпедњачку флотилу слао непрестано против руске флоте, а своје оклопњаче и крстарице држао је на таквом одстојању, да нису у борби могле да учествују.
Осам пута та флотила је, по Тоговом извештају, нападала на руску флоту и осам пута била је одбијена. Того не каже ништа, је ли при тим нападима која од руских лађа одиста пропала. Месечина и блесак великих руских рефлектора с обале и с лађа сметали су му да прати развој битке. По чувењу само вели, да је једна руска лађа бачена у ваздух, али не вели која је то лађа, ма да Јапанци морају сваку руску лађу понаособ познавати.
Многе од тих јапанских торпедњача биле су при нападу погођене од руских топова и јако оштећене, неке су и пропале. Адмирал Того и сам вели да је тако, али не каже, које су то торпедњаче и колико их има, јер ни сам још није добио потпуно тачне извештаје. Руска флота се међутим поново повукла у пристаниште, заштићена од обалских батерија.
Докле год не стигну и руски извештаји о овој последњој битци, неће бити могућно добити потпуну слику о њој. На те руске извештаје мораћемо можда још подуже чекати, док околишним путем не стигну до Петрограда, пошто је телеграфска веза између руског главног стана и Порт-Артура прекинута. Зато је све ово, што се сада у Порт-Артуру и око њега дешава, застрто великом, тајанственом завесом за нас. Вести из јапанских и пријатељских им, енглеских извора нису довољно објективне; оне стално увеличавају руске губитке, а јапанске или потпуно скривају или их умањују.
Међутим, непристрасан посматрач може и из самог Тоговог извештаја да изведе неколико закључака, која никако не иду у прилог Јапанцима. Пре свега, улазак и излазак Порт-артурског пристаништа потпуно су слободни чим и највеће руске оклопњаче могу да излазе из њега; то је нарочито важно да се спомене, кад се зна, да је адмирал Того већ двапут званично јављао, даје пристаниште својим брандерима затворио и да више ниједна већа руска лађа не може из њега изићи. Утврђено је, затим, да су две највеће и најбоље руске оклопњаче, „Ретвизан“ и „Цесаревић“ потпуно оправљене и да су опет способне за борбу, ма да су Јапанци већ толико пута јављали, како су дефинитивно уништене или бар стално везане за пристаниште.
Најважнији пак закључак, који се из ове последње битке може с правом извести, јесте тај, да је руска порт-артурска флота способна за акцију и да сме да се с јапанском упушта у борбу. По броју својих оклопњача, она чак и превазилази јачину Тогове флоте.
То су позитивни резултати последње битке. Остало ће се видети док стигну руски извештаји.