Телефонски извештај
Јутрос рано добили смо из Параћина телефонску вест, да је тамошња фабрика чоје Минха и Синова до темеља изгорела. Знајући колико ће тај несрећни догађај интересовати све наше читаоце, ми смо се одмах постарали, да све појединости сазнамо и доносимо их све по реду.
Почетак пожара
Таман су се били јутрос као и обично сви радници скупили и започели посао, када се наједаред у партеру, у машинском одељењу, појави пожар. Било је тада тачно 5 час. и 35 минута. Патос је за час био у пламену и у први мах није се ни знало откуда та ватра. Присутни радници покушаше одмах свим силама да ватру угуше бацањем крпа и поливањем водом, али им то не испаде за руком. Ватра се са страховитом брзином ширила, од машинског одељења пређе и у друга, тако да је у 6 часова цела фабрика била у пламену.
Сви радница и цео други персонал, извештени на време, стигли су да изиђу из фабрике пре но што су степенице сагореле и да се на тај начин спасу. Под личном управом Минхових синова и неколицине надзорника, сви радници су тада стали спасавати материјал и покушали да бар ватру отклоне од других одељења.
Цео Параћин притиче у помоћ
Ватра је одмах била опажена у целој вароши. И старо и младо појури тада, да помогне колико се помоћи може.
Пожарна чета, образована од самих фабричких радника, савесно је вршила своју дужност, али је све било узалуд. Ватра је већ тада била обухватила не само фабрику него и сва споредна одељења, шупе, магацине, па је чак у један мах изгледало, да ће и засебна кућа, у којој је приватан стан Минхове породице бити захваћена. То је срећом спречено.
На несрећу дувао је цело јутро јак ветар, који је пламен разносио на све стране. Велики магацин, у којем је била смештена огромна количина вуне убрзо је био сав у пламену. С највећим пожртвовањем радници и грађани параћински улетали су у ватру и износили ствари. Покрај свега тога, ипак није спасен ни стоти део нагомилане робе.
Све до темеља
У 7 часова све фабричке зграде биле су готово сасвим изгореле. Сама фабрика у којој је било 90 гвоздених разбоја и толике електричне машине сравњева је са земљом. Сви ти гвоздени разбоји изгорели су, истопили су се, као да су од олова били.
У 7 часова и 10 минута пао је са ужасним праском и последњи зид, а из тог дома летеле су нове варнице на све стране, носећи пожар и тамо где га пре тога није било.
Узрок пожару
Истрагом, коју је власт одмах још за време пожара отпочела, утврђено је, да кривица за пожар на на кога не може да падне. У машинском одељењу запалила се осовина на једној машини, исто онако, као што се на трамвајским колима по неки пут упали. Ватра је одмах дохватила даске на поду, па се одатле раширила на све стране.
Шта је спасено?
У главноме није спасено ништа, осим рачунских књига. Све справе пропале су, а од сировог материјала и прерађевине спасен је само један незнатан део.
Колика је штета?
Стручњаци цене штету на 2 милиуна динара. Минх и Синови неће много штетовати, јер су за толику суму осигурани код „Норд Бритиша“ који се опет осигурао за известан део код „Њу-Јорка“ и „Асикурациони Ђенерали“. Та три друштва имаће да плате целу ту суму од 2 милиуна динара.
Праве жртве
Највише ће да страдају због овог пожара радници, који од данас остају без посла и без хлеба. Познато је, да тако рећи цео Параћин и сва околина живи посредно или непосредно од те фабрике. Једни раде у њој заједно са женама и децом својом, други лиферују вуну — све ће то сад да престане на неизвесно време.
Влада би наша одмах требала да се постара, да се свима тим сиротим радницима пружи прва помоћ, да имају бар за прво време, док не нађу другог рада, кору хлеба за себе и за своју децу.
Крај
У 8 часова цела фабрика чоје, најстарије наше индустријско предузеће, била је само једно велико згариште. Страшно је било погледати ту слику. Плодове тридесетогодишњег рада, толики силан материјал, све је то прогутала ватра за непуна два сата. Огромни гвоздени трегери леже разбацани и искривљени, као да их је нека џиновска снага нарочито тако савијала.
Стари Минх, који је јутрошњим возом отпутовао за Параћин наћи ће тамо саме рушевине.