Има прилично времена, како су Државни Савет и Порески Закон у неком великом непријатељству. Ђаво ће га знати шта је томе узрок, тек се не може порећи факт, да су они наши бесмртници у Државном Савету оборили читав пљусак од батина на оно као стена немо сироче што га зовемо законом о непосредном порезу. Ама, нема скоро дана да га тамо у Савету не излупају. Нарочито се окоме на њега кад је у питању каква већа сума казнене или редовне порезе. У таквој га прилици просто на мртво име испребијају, па се, сироче, врати министру финансија све модро од батина. А министар финансија, који је с Народном Скупштином планирао да помоћу тога сирочета утера у државну касу преко 28 милијуна динара годишње, само слегне раменима, па немоћан да ишта учини он пуста чун те га вода све даље и даље носи.
Одавно смо ми хтели да се на овоме факту зауставимо и проговоримо коју реч о њему, слушајући шта све наши бесмртници чине; али, право да кажемо, држали смо да ће се они из Државног Савета сетити једном и да помилују оно наше сироче. Међутим, њима то није ни на крај памети. Па, ни по јада што се све то такво у Савету дешава, него се још нађе листова која глорификују такав његов рад. Тако је пре неки дан у једном овдашњем листу изишла белешка о таквом једном питању, која је и нетачна по наводима и скроз погрешна по мишљењу.
Ми смо се нарочито — баш поводом те белешке — обавестили о тој ствари и сазнали смо: прво, да, није истина „да све београдски новчани заводи носе с пореским оделељем“ и, друго, да је мишљење тога листа које је имао част и Државни Савет по овој ствари поделити, на закону неосновано.
Ево како је по закону:
Обртни порез по чл. 67. тач. г. плаћају:
„банкарске и мењачке радње акционарских друштава: прве врсте по 3000 дин. друге врсте по 2000 дин. треће врсте по 1000 дин,“
а не плаћају тај порез:
„акционарске штедионице, задруге и остала новчани заводи, који се не баве шпекулисањем на берзи и немају мењачнице“.
Према горњој изричној законској одредби, београдско пореско оделење оптеретало је обртном порезом само два београдска новчана завода: Београдску Трговачку Банку и Кредитну Банку, ни један више. И пошто су оба та завода „банкарске акционарске радње“, они по закону морају плаћати и обртни порез без обзира на то да ли имају или немају и своје мењачнице,
Кредитна Банка није се жалила на одлуку пореског оделења, а Београдска Трговачка Банка јесте. Пореска Управа, држећи се закона, одбила је Београд. Трговачку Банку, а Државни Савет дао јој задовољења противно закону.
Државни Савет провукао је Трговачку Банку кроз другу алинеју напред цитираног 67 чл. тач. г. закона о непосредном порезу. А то није смео учинити. Јер ако су „акционарске штедионице, задруге и остали новчани заводи који се не баве шпекулацијом на берзи“ ослобођени обртног пореза, јасно је и сувише да од плаћања тога пореза, по тој другој алинеја, Трговачка Банка, већ и као чисто банкарска акционарска установа, кеја и по својој организацији и по својим статутима може да се бави шпекулацијом на берзи врши банкарске послове, плаћања тога пореза не може бити ослобођења, а да и не узимамо у рачун тај факт, што се она бави шпекулисањем на берзи. Факт што и она нема своју мењачницу не доказује апсолутно ништа. Јер да је законодавац хтео да и такве установе као што је Трговачка Банка, ослободи обртног пореза он не би ни уносио у закон одредбу да тај порез плате и банкарске радње акционарских друштава, нити би од банкарских завода одвајао остале новчане заводе који се не баве ни банкарским пословима ни шпекулисањем на берзи и само њих ослобођавао пореза на обрт.
Тако та ствар стоји по закону. А што се то не допада Државном Савету зато ни пореско оделење ни Пореска Управа не могу бити криви. Тек ред би био, држимо, да Државни Савет не масакрира закон, него ако му се не допада он може на правој Скупштини тражити измену његових одредаба.“