Један је већ ишао, други иду, а трећи се спремају да иду у бање. Прављење указа — најважнији посао и највећа брига српских министара у опште — довршено је, раздато је доста ордена; сад сваки може да се одмара. И зато сад иду у бање. Г. Сава Грујић, који сваким даном постаје све већи енциклопедиста, остаће код куће и замењиваће их све редом. Нека се ништа не брину!
Не брину се они, али цео свет у Србија мора да се брине. Треба се само сетити, да се сазивање Народне Скупштине приближује, па ће одмах свакоме бити јасно, да имамо разлога да се бринемо. Велики послови, који чекају Скупштину и владу, доћи ће скоро на дневна ред, а о претходним пословима, које влада треба пре сазива Скупштине да посвршава, не чусмо досад ниједне речи.
Познато је који су то послови; сви су они у програму владином тачно назначени. Само један врло мали део тих послова посвршаван је у прошлој сесији; па и то — као на пример закон о штампи — накарадно је свршено, у хитњи и брзоплетости. Све друго, остало је за идућу сесију, која ће по важности послова, о којима има да решава, далеко надмашити све оно, што је пре урађено. У маси законских пројеката, која треба да се спреме и поднесу Народној Скупштини није познато којега ће се реда влада држати, али то је чак и споредна ствар. Све што има да се ради, врло је важно; отуда је потпуно свеједно од кога ће се краја почети. Главно је да се почне.
Али ако хоће на време да се почне, на време треба да се сви ти законски пројекти и сврше. Откако је распуштена Скупштина, протекло је већ доста времена, а ми никако не чусмо ради ли се што на тим пројектима или не ради. Сви су изгледи, да ће пред сам састанак Скупштине, или тек кад се буде састала, на врат на нос да се којекако ти послови посвршавају. Непроучени, на брзу руку рађени, ти предлози се онда износе пред народно представништво, упућују одборима, претресају у клупским седницама, примају или одбацују, а ни у шта се при томе не загледа дубље, ни у чему се не види она сталоженост и потпуност, којих увек мора да буде, ако се хоће да закони буду добри и да имају трајне вредности.
Сетимо се само прошле Скупштине! Сваки час се морао рад да прекида, седнице да одлажу, јер пројекти нису били готови. Време је тако пролазило, а резултати нису одговарали ни уложеном труду ни оправданим захтевима, који су у ту прву сесију стављани. Тако ће и овога пута бити ако се влада не пожури. Опет ће сесија трајати шест месеца, опет ће се с буџетом одлагати и натезати, јер ће пре њега стари закони морати да се мењају и нови да праве. Цела државна машинерија биће опет у застоју.
Зато нас ето и баца у бригу што министри сада иду у бање; Ни г. Пашић, ни г. Путник, ни г. Пачу не изгледају нам слаби, ни слаби ни уморни. Ако досад нису посвршавали све послове, више их на време свршавати не могу. Чим се из бања врате, настаће послови и свечаности око крунисања, а одмах по том доћи ће Скупштина и затећи их неспремне. Једина нам утеха остаје, да су можда досад већ готови са свима својим предлозима за Скупштину, али зашто се то онда не објављује? Тада би јавно мњење мирно гледало како министри иду у бање и не би се ни најмање љутило, ако ко запева, као оно Калча:
Из бању иде, избањало се,
Избањало се, нађиздило се,
Нађиздило се, наћитило се!