Света је ово и мудра књига. У њој је описана и запечаћена судбина свију земаља, свију народа, свију намастира, текија, цркава и други, божји богомоља. Земље и народи, слушајте ријечи њезине, љубављу задануте, свјетлошћу божањском озарене, крвљу списане и запечаћене, а тамјаном и измирном окађене. Земље и народи! Слушајте ријечи њезине и спасавајте се!
— — —
У Босни, срцу и снази сербског отечества, на иљаду и осам стотина и неколико година послије Кристова рожденија настаће превртанија а друга судија. Земљом ће завладати два господара. Један ће се звати Ићинђи, а други Биринђи. Ићинђи ће се почети силазити са пријестола, а Биранђи пењати. Ићинђији, кад се буде силазио са пријестола, запеће ћурчина за златан ексер, и неће моћи саћи; а Биринђији, кад се буде пењо, стаће Ићанђи ногом на подрману, лисичију ћурчину, те се неће моћи попети. И тако ће то чудо и ругло остати за млого и млого година на поругу и срамоту роду человјеческом.
Са Ђиранђијом доћи ће црни људи у бијелој кожи. Обрадоваће им се и тежак и лежак. Истом ће се послије виђети да ти црни људи црно мисле, а још црње раде. Све што буде чесно и поштено у овом сербском отечеству пропиштаће од невоље љуте.
Опасност за вјеру и учевину. Дигнуће се људи аршинџије и рачунџије да бране вјеру од проклетог запада и отпадног Рима. Народ ће листом за њима поћи, али ће и на по пута оставити.
Одма у почетку, кад се појави Биринђи са црним људима у бијелој кожи, пострадиће и оспротиће и млоге, свете задужбине. Тако, на прилику, намастир Гомјеница на Крајнини љутој. Али ће се јавити чојек, истина зулумћар и делија, и у ракији извршиће свето и богоугодно дјело, и спашће од пропасти пребијелу Неманића задужбину.
Након млого година иза тога јавиће се нови људи и прави синови оног сербског отечества. Кад се они јаве, залепршаће се барјаци, црљени ко крв, на свима брдима и по свима раскршћима, и на њима ће писати свјетлоснокрвавим словима: Десетина и Трећина. Народ ће разумјети то божањско знаменије, поврвиће за њима, и тако ће се заметнути љута и крвава кавга. Од свете и племените, за род и отечество проливене крви створиће се дубоко, крваво море. Настаће морске буре и вјетрови. Морем, од восточне стране, удариће силна далга о подривени и заљуљани пријесто, на коме ће дрхтати и стрепити привезани Ићинђи и Баринђи, подувати ће га и са страшним јауком и лелеком стрмоглавити у мрачан и бездани тротрокан на славу истиног Бога и вјечите правде.
Угодиће вјетрови и морске буре, изведриће се и уљепшати вријеме и, другог дана при рођају жараног сунашца, из тог дубоког, крвавог мора испливаће у свјетлосноцрљеној ођећи Мрко Унуче Црног Ђеда и завладаће овом благословеном и млого напаћеном земљом. У славу и част његову пропјеваће брда и долине, поља и планине које су нијемо и језовито шутиле за царевања Ићинђијева и Биринђијева.
— — —
Света је ово и мудра књига. У њој је списана и запечаћена судбина свију земаља, свију народа, свију намастира, текија, цркава и други, божји богомоља. Земље и народи, слушајте ријечи њезине, љубављу задануте, свјетлошћу божањском озарене, крвљу спасане и запечаћене, а тамјаном и измирном окађене. Земље и народи! Слушајте ријечи њезине и спасавајте се!