Битка код Дашичао, коју су Јапанци раструбили по целом свету као свој велики успех, мало по мало постаје јаснија и прегледнија. У први мах стизале су тако различите, противречне вести, да се никако није могла добити тачна слика о правом току те битке, нити о последицама, које она може да има по даљи развој догађаја на бојном пољу. Али откако смо добили и исцрпан извештај Куропаткинов, а у исто време званичне извештаје јапанских генерала Нодзу и Оку, од тада тачно знамо на чему смо. Велики јапански успех ишчезао је од тога доба, слика се сасвим променила.
Да бисмо нашим читаоцима јасно могли да представимо развој те битке, ми поносимо, ево, један цртеж, на којем се много јасније но на ма каквој карти види положај оба противника.
Руси су били утврдили један прав угао, чија се јужна страна протеже од Дашичао, па до Тангшија, а источна страна од Тангшија, па све до Лиаојанга. Природни брежуљци, и иначе врло згодни за одбрану, појачани су још рововима од земље; нарочито је јужна линија била врло добро утврђена.
Према тим руским положајима стојали су Јапанци, као што се лепо на нашем цртежу види, овако: ђенерал Оку налазио се према јужном руском фронту, а Нодзу и Курока према источном. Курокијева војска има врло дуг фронт, тако да на север допире чак до висине Лиаојанга. То је Куропаткин врло добро уочио, па због тога није ни дао, да се јужни фронт енергично одупре Окуовој војсци. У случају неуспеха, Куроки и Нодзу одсекли би ту јужну руску војску од главне.
Кад се то зна, онда је врло лако замислити како је битка текла. Највећи део руске војске с јужног фронта повукао се по Куропаткиновој заповести, чим је видео, да Оку са своје четири дивизије наступа право на север, као што на нашем цртежу она стрелица показује, а положај је остао да брани само један део артиљерије и 18 батаљона пешадије. На ту војску, којом је командовао ђенерал Сарубајев ударили су и Оку и Нодзу у исто време свом својом силом. После битке која је трајала 15 сати — а за то време остала руска војска измакла је већ далеко на север — Руси су се у највећем реду повукли такође на север.
Ето то је, у најкраћим потезима, развој те битке. Као што се види она за Јапанце није никакав значајан успех. Све што се десило било је тачно онако, како је Куропаткин мислио да ће се десити; цео његов план за сада састоји се у одлагању одсудне битке све дотле, док му не стигне довољно војске за офанзиву. Тај план му потпуно испада за руком. Јапанци још никако нису успели да га увуку у какву велику битку, ма да су то непрестано, па и овом приликом покушавали. Он засад лагано узмиче; кроз месец дана почеће да наступа.
