Данашњи обављачи проститутских радња преживљују сада неизвесне дане, јер им се за два месеца (1. новембра тек. год.) ваља селити са досадашњих места. Видинска улица и горњи део улице Цара Душана били су заиста забачени крај, све док им београдски трамваји не подигоше глас и од споредних направише једну од главнијих и живљих улица са трамвајском пругом. У то време (1892, год.) и пада прва жалба становника тих улица на проститутске радње, и прва молба Министарству Унутрашњих Дела да се ти заводи иселе из поменутих улица. Пуних 12 година пролазила је та жалба и молба кроз разне комисије и разне одборе, па и дан данас није одлучено још ништа редовним путем. Зна се само: да данашњи министар има чврсту вољу, да заводе исели што пре из тих живих улица, а зна се и ово да је министар наредио, да се заводи који су данас груписани на једном месту, растуре на десет места, у десет разних улица по разним крајевима Београда. И док ће чврста воља министрова, да заводе исели из живих улица наићи на одобравање свију београђана, дотле ова друга наредба министрова, да се заводи на десет места растуре, не само да неће изићи на одобравање, већ ће наићи на буру свију оних грађана, у чију се околину заводи морају преселити.
Ова мисао, да се заводи растуре свуда по Београду, оригинал је овога министра и подручне му управе. То је јасно као дан, јер се за 11 година свестраног разговора о радњама та мисао нигде није пре појавила. Она није нашла одобравања код Београдске Општине, која је била и остала у начелу противна растурању проститутских радња по квартовима; она није нашла одобравања у нашој највишој санитетској установи, у нашем главном санитетском савету, јер се савет из бојазни од министра (што ни у ком случају није смело да буде) огласио за некомпетентног за оцену питања о задржавању проститутских радња на једном месту, а да је питано и подручно оделење министрово, без сумње, да би и ту мисао министрова наишла на неодобравање. Овако је свакако било, да је министар своју мисао усмено поверио 1. јула управи, управа опет известила министра 3. јула. и у извешћу управа предложила: ла се проститутске радње разместе по свима квартовима, у улицама удаљеним, ненасељеним и у опште, где је саобраћај врло слаб и места склоњена“.
Већ после 2 дана 5. јула саставља министар произвољну комисију и већ напред акцептујући предлог управин, он тражи од комисије само: детаљна имена улица, па чак и делове тих улица, куда ће заводи бити исељени. Комисија је у својој понизности именовала тражене улице а представници општине начелно се одвојише од тог решавања, јер сматраху да најглавније питање: да ли да заводи остану у групи, или да се растуре, није још правилним путем решено. А ово мишљење Београдске Општине са свим је тачно и правилно.
Тим питањем бавили су се и баве се и данас немачки научењаци — правници и медицинари — на конгресима немачких друштава за сузбијање полних болести. Први им се обавио у Франфурту месеца марта 1903 године, и на постављену тему: у каквом је правцу могућа реформа данашњег регулисања проституције, дошло се после шесто-часовног дискутовања до овога ресултата: да проституцију не ваља расељавати на више места једне вароши, већ да је ваља што јаче сконцентрисати; конгрес је даље против затворених радња али је за нарочиту улицу под контролом, у коју би се груписале проституткиње. Овакво улице изведене су са великим успехом у Бремену и Хале, не напуштајући, наравно, никако систем редовног прегледања.
Проституција као нужно зло мора се трпети, и онда је боље да се трпи на једном месту, преглед и надзор много је бржи и лакши на једном месту, него ли на 10 места. За то ми и тражимо у име народнога здравља и у име оних на неморал невино-осуђених улица, да се министрова наредба за сада не извршује, већ да се прими одлука свих научних људи о концентрисању проституције, па да се састави нова вредна и подузетна државна комисија, која ће наћи понајзгоднију улицу било стару било ново- направљену, куда би се могли заводи преселити из досадашњих живих улица. Та би комисија трајала годину дана, првих 6 месеци би прошла улицу, регулисала, нивелисала и калдрмисала, а других 6 месеци би за смештај проститутских радња, као својину Београдске Општине саградила хигијенске грађевине.
Остане ли Министрова наредба у важности, то ће узрујани и силом осрамоћени свет јавним зборовима допринети да наредба падне, тим пре, што као што је речено, није ни донета правилним и редовним путем.