Министар правде замолио је г. др-а К. Куманудија да изради пројект новог закона о чиновницима грађанског реда. Г. Кумануди је довршио поверени му посао, те се тај његов предлог сада налази пред једном нарочитом комисијом, која има само да утврди, коси ли се која одредба тога предлога с неким другим законом, који сада важи. Кроз два-три дана и то ће бити готово, па ће онда цео тај пројект отићи пред министарски савет, затим пред Државни Савет, а одатле, око 1. октобра, пред Народну Скупштину. Знајући како је велико интересовање код нас за тај нови закон, ми смо се постарали да саопштимо најважније ствари из њега. Одредбе старог закона, које и по овом пројекту остају у важности, изоставили смо; исто тако и све ситније, мање важне ствари.
1 О ступању у државну службу
Сваки чиновник мора најпре да проведе извесно време као привремени чиновни у државној служби. То време зависи од квалификација које има: ако је свршио најмање шест разреда гимназије или какву стручну школу, која нема степен факултета — пет година; ако је свршио само Велику Школу или стручну школу са рангом универзитета — три године; ако је свршио и Вел. Школу и положио докторат — једну годину.
Стални државни чиновник може да постане само онај, који положи државни испит.
У Државну службу не може ступити, нити може у њој остати лице, које је ма кад било осуђивано за дела учињена из користољубља, или за послугу државним новцем, или за кривице, које кривични законик сматра као бешчасне.
2 О авансману
Државни испит полаже се пред једном нарочитом комисијом, у коју улазе професори Вел. Школе и виши чиновници. Испит има два дела: заједнички, за све чиновнике, и стручан. На заједничком испиту кандидат полаже државно, административно и међународно право, финансију, грађевински и кривични законик. За стручне испите прописаће се нарочита правила, специјална за свако министарство.
Чиновници могу да авансују само за један степен или за једну класу, пошто у једном звању проведу најмање три године.
У сваком министарству саставиће сваке године сви виши чиновници ранглисту. Кад се укаже какво празно место, министар узима првога на реду из те ранглисте и поставља га на то упражњено место. Против неправилно састављене ранглисте сваки чиновник може да се жали Државном Савету.
Чиновник који проведе у истом звању пет година, добија периодску повишицу од 400 динара.
Чиновник остаје у оној струци, у коју је ступио и за коју је положио државни испит. Прелази у другу струку само по молби и ако је претходно положио стручни испит и за ту нову струку.
За дугове, накнаду штете држави или појединцима може се чиновнику задржавати од плате само једна четвртина.
3 Стављање чиновника на расположење
Министри, кад даду оставку враћају се на старо своје место, или на друго место из исте струке, које има исту плату. Ако таквих места нема, стављају се на расположење с истом платом, коју су имали као чиновница. На расположењу могу остати највише шест месеца: после имају права да иду у пензију. Пензија се одређује према плати, коју су имали пре министровања.
Министри који пре тога нису били државни чиновници, не сматрају се, кад даду оставку, да су државни чиновници.
4 Класе и казне
Чиновника има осам класа: пет нижих и три више. Ниже се деле на прву и другу писарску класу и на прву, другу и трећу секретарску класу. Виши су чиновници шефови одељења, начелници и директори.
Административне казне, као губитак права на унапређење или на периодску повишицу, стављање у пензију не изриче министар, већ само Државни Савет као дисциплинарни суд.
5 О чиновничким преступима и злочинствима
Редови судови ислеђују и суде чиновничке преступе и злочинства.
Чиновник одговара за штету, коју причини држави или појединцима неправилним или немарним вршењем своје дужности. Чиновник који рукује државним новцем одговоран је целим својим имањем. На његовом непокретном имању држава има прећутну хипотеку, а исто тако на непокретном имању његове жене, које она буде прибавила после примања дужности свога мужа.
6 Пензије и отпуштања
Чиновник има право на пензију, ако је навршио 40 година службе и 60 година живота. У том случају он добија четири петине своје систематске плате.
Чиновник може бити стављен у пензију и већ после 10 год. службе али само у случају, ако је телесно или умно онеспособио за службу, или ако је Државни Савет, као дисциплинарни суд, изрекао то као казну. Иначе се не може стављати у пензију.
Чиновник се не може отпустити по садашњем параграфу 76. „у интересу државне службе“.
Чиновник, који је постао неспособан за службу, а још није стекао право на пензију, може добити указом било помоћ једном за свагда у суми његове једногодишње плате, било сталну годишњу помоћ, која не сме прећи 30% његове систематске плате.
Прелазно наређење
Чиновници, који се буду налазили у државној служби у тренутку кад овај закон ступи у живот, а испунили су у погледу квалификација, погодбе, које се овим законом траже, неће полагати државни испит.
Они чиновници, који немају довољних квалификација по овом закону, дужни су полагати државни испит у року од године дана, кад овај закон ступи у живот. Који чиновници ове категорије не буду положили, или не хтедну полагати државни испит у одређеном року, имају се отпустити или ставити у пензију, ако су стекли права на њу.